СРОДНЕ ВЕСТИ

          СКРИВЕНО благо српске духовне и уметничке баштине, више од сто готово непознатих икона, правих ремек-дела, доступно је јавности од 10. октобрана изложби "Српски иконопис на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557-1690." у Музеју Српске православне цркве. Ову изузетну поставку, један од најважнијих културних догађаја ове године, свечано су отворили патријарх српски Иринеј и министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Он је поручио да иконопис са простора обновљене Пећке патријаршије представља један од стожера нашег културног идентитета. - Занимљивост овог веома богатог и плодног периода је известан тематски отклон од византијске школе иконописа, јер се главне хришћанске теме обогаћују догађајима из националне историје - рекао је Вукосављевић. - То говори једну врло значајну ствар, да су стуб нашег националног идентитета и стуб очувања националног поноса представљале с једне стране епске народне песме, а с друге овакав иконопис. Тако је у потпуности остварен дубок социолошки, друштвени и психолошки циљ: требало је поробљеном народу рећи да не представља турско робље већ да је имао славу, државу, идентитет и понос. И да ће, ако сачува свест о томе, до обнове државе и славе сигурно доћи. Историја је показала да су били у праву.
          Патријарх српски Иринеј је указао да изложене иконе не изгледају као у време кад су створене, већ носе трагове које је на њима оставило време. Многа дела су оштетили зуб времена али и болесна мржња и вандализам.
          - Неке од њих су и уништаване, али се лепота и светост тих икона и те како виде. Изложба треба да нас подсети и на наше време. Оне су прављене на нашем светом Косову и Метохији, на простору који је данас веома угрожен и који се отима од српске историје и српског народа. Нека нас изложба подсети да подигнемо свој глас, овде и ван наших граница, да учинимо све да сачувамо оно што је наше. Никога не угрожавамо, него чувамо оно што смо увек имали и што за свагда треба да остане у нашем народу, историји и култури - казао је патријарх Иринеј.
          Опело Стефана Дечанског из Пећке патријаршије

          Културно и духовно благо СПЦ често је било предмет непријатељског пљачкања и разарања, али и наше небриге, указао је и управник Музеја СПЦ, ђакон Владимир Радовановић
          - Као савременици последњих ратних збивања, нарочито на простору Косова и Метохије и сами смо сведоци тог уништавања, али и перфидних покушаја да се културно наслеђе СПЦ и српског народа препише културном наслеђу непостојећег "косовског народа". Ово иде на душу и савест оних који то раде. Нажалост, на нашу савест иде то што уништене иконе нису биле довољно истражене, пописане и фотографисане. На тај начин би биле у једном облику сачуване за будућа поколења. Зато су припрема и одржавање ове изложбе први корак на дугом путу заштите и представљања духовног и културног блага СПЦ - рекао је Радовановић. 
          Велики број икона оштетили су вандализам и зуб времена Фото Ж. Кнежевић

          СРПСКА РЕНЕСАНСА
          ОБНОВА самосталности Пећке паријаршије 1557. на великом простору који је био под њеном јурисдикцијом, од Словачке до Грчке, започета је свеопшта духовна и културна обнова Срба после век и по османског терора.
          Икона посвећена Христу и српским светитељима
          - Она је имала кључну улогу у успоравању процеса исламизације српског народа и очувању његове националне свести. Размере те обнове најбоље се огледају у бројним новоподигнутим храмовима, њиховом фрескопису и иконопису, рукописним књигама и другим богато опремљеним богослужним предметима. Кад би изгубили оно што је настало у овом периоду, остала би готово потпуна празнина у историји и култури нашег народа тог времена - рекао је ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ