Мачкарска енигма

 Мачак Жућа је нестао, кад се појавила једна тврдоглава црна кучка, луталица. И нико га више није видео.

Кад је кучка почела да краде јаја из гнезда, непуну годину након што је долутала са неког влашког салаша, послали смо је тамо где треба. Завршила је у селу Р., на раскршћу путева:снашла се, окотила у некој слами. Долази пред пекару кад огладни.

У току зиме, комшијске мачке су нашле уточиште у нашпј шупи, на тавану, направиле су тунел, окотиле се. Видели смо за ведрих дана, како излазли један мали жућа, и решили да га усвојимо. Нешто је отерало мачке из шупе - ласица? Твор? Оставиле су Жућу, који је био наш пљунути Стари Жућа, набавили смо млеко и друго, унели га у кућу, ризикујући да зарадимо неку инфекцију. Неколико месеци смо му посветили; бактали се са њим; порастао је; свуда нас је пратио, па и по Другом своришту; залетао се на јесенчиће пилиће; почели смо га надгледати. Неколико месеци. Кад је напао једно пиле, затекли смо се на лицу места, и донели преку пресуду. Однели смо га у једно од суседних села, и заборавили на Жућу бр. 2.

Оставили смо на раскршћу села В. Б. и чинило се да више нећемо да држимо мачке. Почетком пролећа, одемо код зубара у Р., кад испред зграде стоматолошке ординације - Жућа, кога смо оставили у В. Б!

Гега се. Иде према нама! - Жуле, јеси ли то ти!Ух, ала си потхрањен!

Пришао нам је и мазио нам се око ногу...  - Хоћемо ли да га понесемо у кола и тамо затворимо, док доктор заврши са твојим зубом?

- Е то не може!  - То нисам рекао ја, већ Жућа који је претрчао пут и зауставио се пред рибарницом, тј. кафаном где мирише пржена риба...

Тамо је почео да разговара са неким бекријама! И запалио цигару!

И шта даље да причам? Крај. Ове цивилизације...

* *

* *

Аха. Чим сам видео ову карикатуру помислио сам на две будале, на једну рођену 1951. И на другу 1952.

Значи, зато ћутиш? Маца ти је одгризла језик?!

*

*

На кога ти највише личи ова "Госпођица"?

*

---

Да, да, слажем се са тобом. Треба бити природан: помирити се са неким "истинама" , попут ове о искрености мушкараца. 

Све је боље од њих, природа на првом месту, по природи неприродна  као ово невероватно дрво...

.....

  (Наставља се...)

Velimir Abramović: ISUS I TESLA SU BRAĆA

ПЕТ СОБА

У пет соба наше Магазе, Документационог Центра З., смештена је Библиотека (књиге које смо скупљали последњих седамдесетак година). У ствари, библиотека је у првој, трећој, четвртој и петој. Друга је пуна алата, прабабиног ормана, Мали легат ДВА ПОСЛЕДЊА ВЕКА. Испод степеништа је, иза винове лозе, део за квочке (кокошке и ћурке). Све то покушава да завеје брдо опалог лишћа. Последња овогодишња тура пилића, предвече, искаче кроз квадратиће плетене жице, и јури по бетонираном дворишу неке невидљиве мушице, или можда мраве...

Ништа не може потрајати вечно. 

Трешња, дивља, птичија, испред собе у којој сам рођен, млађа од мене скоро педесетак година, а виша скоро као кров куће, сваке године све бише рађа. Изгледа да испод нашег дворишта теку неки подземни токово вода са околних југоисточних брда...

 * *

Интернет је изазов, гутач времена, шукотина која води у средиште усијане магме, Земље...

*  *

  

ДОБРОДОШЛИ У 21. ВЕК.

У његову велику авлију. И просторије на њој. У кокошарник, сенару, шталу, свињац, шупу и др.

Суочите се са парлогом, матичњаком, дивљим трешњама, киселим дрветом, змијом чуваркућом, крупном зеленом жабом, бунаром озиданим каменом, зовом и копривама. Обновом...

......