ШИРОК ВИДИК

Поглед кроз "Капију Звижда". Имање "Заветина"...
Награде
Translate
субота, 29. јул 2017.
Odakle su Srbi došli i da li su ikada odlazili ? Miodrag Milanovic - Jul...
Објављено је 24.07.2017.
Odakle su Srbi došli i da li su ikada odlazili ?
Miodrag Milanovic - Jul 2017 - Autohtonisti
U novoj epizodi autohtonista, sa istoricarem Milanovicem ući ćemo u skriven svet istorije i pokušati da shvatimo koji sve narodi vuku korene iz srpskog stabla.
Miodrag Milanovic - Jul 2017 - Autohtonisti
U novoj epizodi autohtonista, sa istoricarem Milanovicem ući ćemo u skriven svet istorije i pokušati da shvatimo koji sve narodi vuku korene iz srpskog stabla.
Da li Troja ustvari srpski grad Skadar? - Autohtonisti
Објављено је 16.07.2017.
Da li Troja ustvari srpski grad Skadar? - Autohtonisti
U prvoj epizodi autohtonista pricali smo o knizi Troja srpska prestonica Skadar. Kroz emisiju sagovornici pokusavaju da odbrane teoriju iz knjige. Snimljeno je 3 epizode koje ce se emitovati u toku leta.
U prvoj epizodi autohtonista pricali smo o knizi Troja srpska prestonica Skadar. Kroz emisiju sagovornici pokusavaju da odbrane teoriju iz knjige. Snimljeno je 3 epizode koje ce se emitovati u toku leta.
четвртак, 22. јун 2017.
Пуслојићу "Васко Попа"
НАГРАДА "Васко Попа" за најбољу песничку збирку издату 2016. године припала је Адаму Пуслојићу за књигу песама Somnabulia Balcanica, у издању "Лексике", саопштио је јуче жири у Удружењу књижевника Србије.
Једно од најпрестижнијих признања за поезију, установљено је 1995. године у Вршцу и уручује се сваке године 29. јуна на дан Попиног рођења. Ове године, међутим, уручење повеље и новчаног дела награде у износу од 5.000 евра биће одложено за септембар, док, како "Новости" сазнају, организатори не пронађу новог финансијера.
Главни део новчане награде до сада је давала Фондација "Хемофарм", која је одлучила да више не подржава ово признање.
- Нећемо дати новац за награду "Васко Попа" зато што смо се у склопу нове мисије фондације определили да улажемо искључиво у пројекте у области здравља - каже, за "Новости" Сузана Ђорђевић, директорка "Хемофарм фондације".
= извор: Новости
ARHEOLOSKA NALAZISTA U MELNICI DRUGI DEO
Објављено је 25.11.2015.
DRUGI DEO - Arheoloska nalazista u melnici, Branicka reka, Branik, Rajski potok. Melnica 2015.
INTERVJU: Milo Lompar - Vučić će pasti sa vlasti kada srpski narod konač...
Објављено је 04.02.2017.
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Milo Lompar, profesor na Filološkom fakultetu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu Milo Lompar drži predmete “Srpska književnost XVIII i XIX veka” i “Kulturna istorija Srba”. Pored toga, nalazi se na čelu Zadužbine Miloša Crnjanskog, a kao član žirija do sada je odlučivao o sledećim književnim nagradama: “Rastko Petrović”, “Miloš Crnjanski”, “Đorđe Jovanović”, “Dragiša Kašiković”, nagradi Drugog programa Radio Beograda “Nikola Milošević” i NIN-ovoj nagradi za roman godine. Bio je dve godine direktor “Politike”. Preporučujemo da pogledate ceo intervju i saznate više o tome šta Milo Lompar misli o politici Aleksandra Vučića i naprednjačke vlasti, kako Vučić balansira popravljanjem odnosa sa Rusijom i stvaranjem pozicije neutralnosti, da li je Vučićev režim gori u odnosu na Tadićev režim po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju prava srpskog naroda u Crnoj Gori, zašto treba sumnjati u rusofilstvo Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, da li je politika Srpske napredne stranke odraz volje srpskog naroda, zašto SNS očekuju žestoka cepanja nakon pada sa vlasti, kako je SNS uklonio ozbiljne diskusije sa političke scene, koliko su ugrožena srpskog naroda u Crnoj Gori, kako se sistematski uništava kultura u Srbiji, ko želi da srpsku kulturu preradi u samo srbijansku kulturu, kako je srpska inteligencija postala nespremna da se žrtvuje za ideje, kako je "Jugoslovenstvo" i "Titoizam" uticali na uništenje srpske nacionalne svesti, ali i o brojnim drugim zanimljivim temama.
Intervju je snimljen 25.01.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.
Intervju je snimljen 25.01.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.
Уручење награде "Сретен Марић" проф. др Сави Дамјанову
Објављено је 12.05.2013.
Награда која носи име једног од врхунских српских есејиста Сретена Марића (1903-1992), додељена је Сави Дамјанову за петокњижје под заједничким насловом "Српска књижевност искоса 1-5", а чине га следеће књиге: „Велики код: Ђорђе Марковић Кодер", „Вртови нестварног. Огледи о српској фантастици", „Српски еротикон", „Нова читања традиције 1-3" и „Шта то беше српска постмодерна?", у издању „Службеног гласника" из Београда. Такву одлуку једогласно је донео жири у саставу: Катарина де Леобарди-Тиво, Радован Поповић и Гојко Тешић, а ово признање се додељује бијенално.
Дело Саве Дамјанова, уз дубоко уважавање свих осталих која су у нашем разматрању својим несумњивим и особеним вредностима конкурисала за награду, издвојили смо вођени осећањем да је у реч о изразито модерном и по много чему особеном, другачијем, провокативном есејистичком рукопису, оплемењеном динамичном читалачком, критичком и интерпретативном свешћу о модерности српске књижевне баштине, наводи се у образложењу. Ауторова страст према новом, дамјановљенски речено, искошеном читању традиције, учинила је његове есеје изузетним у контексту савременог тумачења онога што јесте модерна традиција новије српске књижевности од 18. до 21. века.
Могло би се рећи да је Сава Дамјанов у много чему оплеменио и обогатио књижевнотеоријску и књижевноисторијску мисао савремене науке о српској књижевности, опредељујући се и за модерну методологију, дакле модерну теоријску праксу читања старих, ретких а заборављених текстова али не заборављајући да је есејистичка пракса марићевског типа она традиција која у његовом рукопису на најлепши начин наставља мисао Сретена Марића о књижевној уметности и филозофији.
Награда "Сретен Марић" Сави Дамјанову ће бити уручена 10. маја ове године у Матици српској, чија је Библиотека један од два оснивача ове угледне награде, засад једине код нас намењене есеју. Други суоснивач је Скупштина општине Косјерић, где је рођен Сретен Марић. Р. Л.
Текст преузет са интернет портала дневног листа "Дневник": http://www.dnevnik.rs
Дело Саве Дамјанова, уз дубоко уважавање свих осталих која су у нашем разматрању својим несумњивим и особеним вредностима конкурисала за награду, издвојили смо вођени осећањем да је у реч о изразито модерном и по много чему особеном, другачијем, провокативном есејистичком рукопису, оплемењеном динамичном читалачком, критичком и интерпретативном свешћу о модерности српске књижевне баштине, наводи се у образложењу. Ауторова страст према новом, дамјановљенски речено, искошеном читању традиције, учинила је његове есеје изузетним у контексту савременог тумачења онога што јесте модерна традиција новије српске књижевности од 18. до 21. века.
Могло би се рећи да је Сава Дамјанов у много чему оплеменио и обогатио књижевнотеоријску и књижевноисторијску мисао савремене науке о српској књижевности, опредељујући се и за модерну методологију, дакле модерну теоријску праксу читања старих, ретких а заборављених текстова али не заборављајући да је есејистичка пракса марићевског типа она традиција која у његовом рукопису на најлепши начин наставља мисао Сретена Марића о књижевној уметности и филозофији.
Награда "Сретен Марић" Сави Дамјанову ће бити уручена 10. маја ове године у Матици српској, чија је Библиотека један од два оснивача ове угледне награде, засад једине код нас намењене есеју. Други суоснивач је Скупштина општине Косјерић, где је рођен Сретен Марић. Р. Л.
Текст преузет са интернет портала дневног листа "Дневник": http://www.dnevnik.rs
"Pecat vremena" dodela nagrada
Објављено је 14.05.2017.
Уручене награде „ Печат времена " за књижевност и за науку и друштвену теорију за 2016. годину.
За дела објављена у 2016. традиционално Печатово годишње признање за стваралаштво добили су Миломир Степић, за књигу Геополитика – Идеје, теорије, концепције (Институт за политичке студије, Београд, 2016), Лабуд Драгић за роман Кукавичја пилад („Српска књижевна задруга“, Београд, 2016) и Мирослав Максимовић за збирку поезије Бол („Чигоја штампа“, Београд, 2016).
За дела објављена у 2016. традиционално Печатово годишње признање за стваралаштво добили су Миломир Степић, за књигу Геополитика – Идеје, теорије, концепције (Институт за политичке студије, Београд, 2016), Лабуд Драгић за роман Кукавичја пилад („Српска књижевна задруга“, Београд, 2016) и Мирослав Максимовић за збирку поезије Бол („Чигоја штампа“, Београд, 2016).
Književna nagrada "Laza K. Lazarević"
Објављено је 29.05.2017.
U Kultrunom centru u Sapcu je tradicionalno dodeljena nagrada “Laza K. Lazarevic” za najbolju neobjavljenu pripovetku. Ovogodisnji laureat je Aleksandar M. Arsenijevic iz Beograda, koji je nagradu dobio za pricu „Pasakalja za Ucitelja – Molska zizan i durska smrt Paola Kavatinija“. Inace, nagrada koja nosi ime najveceg srpskog pripovedaca dodeljuje se u Sapcu od 1993. godine.
Ne činite GREH prema pokojniku!
Објављено је 15.03.2017.
Hvala na poseti, ostavite nam Vaš komentar. Preporučujemo da ovaj video podelite na društvenim mrežama.
Додела књижевне награда БИБЛИОС за 2011. годину
Објављено је 28.04.2012.
Библиотека "Влада Аксентијевић" Обреновац доделила је књижевну награду БИБЛИОС за 2011. годину. Жири у саставу Милисав Савић (председник), Радивоје Микић и Ивана Јаношевић, одлучио је да се награда додели песнику Мирославу Максимовићу за целокупно стваралаштво. Награда је свечано уручена 27. априла 2012. године у читаоници Библиотеке, у Милошевом конаку у Обреновцу. На снимку се налази део песникове беседе приликом додељивања награде.
Građani vezuju korumpirane političare za bandere!
Објављено је 21.06.2017.
Na svetskim novinskim portalima osvanule su fotografije koje nam dolaze iz Brazila. Na njima se vide političari koji sa sve kravatom i odelima vise na lokalnim banderama.
U životu moraš znati kuda si krenuo, jer možda si već tamo!
Објављено је 21.06.2017.
Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu..
Savet sa Hilandara: Ako te neko uvredi, ovako odgovori i nećeš se pokajati!
Објављено је 21.06.2017.
Onoga koji je slabiji od tebe u dobrim delima, smatraj sebi ravnim, a onoga koji je tebi ravan smatraj mnogo većim od sebe
Književne nagrade (brojnije od čitatelja)
Објављено је 08.11.2016.
U svom poznatom eseju "Prijedlog za ukinuće hrvatske književnosti" pisac i prof. Pavao Pavličić u nekoliko rečenica postavio je dijagnozu književnim nagradama u današnje vrijeme: “Zato neka ih bude od svake ruke: državnih, županijskih, općinskih, a i takvih koje dodjeljuju pojedine javne ili privatne firme. Uvjet je samo jedan: da među tim nagradama ne bude nikakve hijerarhije. Neka, dakle, običnim ljudima nikako ne bude jasno koja je od njih važnija, koja manje važna, koju dodjeljuje struka, a koju netko drugi. A sve to s jednim ciljem: da se svaka nagrada što brže zaboravi, a da nagrade jedna drugoj smetaju.“
O fenomenu književnih nagrada; domaćih, regionalnih, korporativnih, financijskih i časnih te o kriterijima njihovih dodjela s poznatom književnom kritičarkom Jagnom Pogačnik te višestruko nagrađivanim autorom Farukom Šehićem razgovarala je urednica i voditeljica Književnog petka Ivana Bodrožić.
O fenomenu književnih nagrada; domaćih, regionalnih, korporativnih, financijskih i časnih te o kriterijima njihovih dodjela s poznatom književnom kritičarkom Jagnom Pogačnik te višestruko nagrađivanim autorom Farukom Šehićem razgovarala je urednica i voditeljica Književnog petka Ivana Bodrožić.
Šta donose književne nagrade?
Објављено је 13.10.2014.
Književne nagrade dobitnicima njačešće donose plaketu, diplomu ili statuetu. Novčani deo, nagrade ako ga uopšte ima, je simboličan i umesto da nagrade budu čin zahvalnosti društva prema piscu, postale su blago tapšanje po ramenu.
Књижевна награда Миодраг Ћупић, Ранку Јововићу
Објављено је 15.05.2014.
Прилог о додјели књижевне награде Муодраг Ћупић- Ранку Јововићу за књигу поезије : Чекајући Јакобинце
Жири је процјенио да књига представља допринос како у оквиру сопственог стваралачког опуса тако и савременог пјесништва ;
Награду је добио и пјесник Зоран Костић за књигу поезије : Сто једанаест.
Продукција РТВ Српска
Уредник : Ива Туровић Крушчић
Жири је процјенио да књига представља допринос како у оквиру сопственог стваралачког опуса тако и савременог пјесништва ;
Награду је добио и пјесник Зоран Костић за књигу поезије : Сто једанаест.
Продукција РТВ Српска
Уредник : Ива Туровић Крушчић
Jozo pređe 400 km da bi pokosio travu u voćnjaku
Објављено је 06.06.2017.
Jozo Radeljić umirovljenik koji živi u Splitu dođe u rodni Vitez, točnije Zaselje da kosi travu u voćnjaku.Dakle pređe oko 400 kilometara da bi očistio voćnjak koji je i ove godine dobro rodio bez obzira na snijeg i mraz.Pogledajte kako dobro radi s trimerom.
Nenad građanima maline dijeli besplatno ogorčen niskom cijenom
Објављено је 21.06.2017.
Nenad Ramljak iz Gornje Večeriske kod Viteza pozvao je danas građane da za svoje potrebe beru maline u njegovom malinjaku a da ništa ne plate.Nenad se odlučio na ovakav potez nezadovoljan akontativnom cijenom od jedne KM za kilogram koju nude otkupljivači.Nenad ima plantažu malina na površini od 6,5 tisuća četvornih metara.
Golfom otkrio 1000 izvora u podzemlju
Објављено је 17.06.2017.
Nesko Kajtaz iz Kaćuna kod Busovače za 20 godina otkrio pod zemljom preko 1000 izvora pitke vode.Automobilom golf i to dvojkom kreće se po terenu a nakon toga označi mjesto za kopanje bunara.Pogledajte video.
Daj Bogu priliku, sačekaj tri dana i on će ti pomoći!
Објављено је 12.03.2017.
Kad ti se desi nešto loše: Daj Bogu priliku, sačekaj tri dana i on će ti pomoći!
Hvala na poseti, ostavite nam Vaš komentar. Preporučujemo da ovaj video podelite na društvenim mrežama.
Hvala na poseti, ostavite nam Vaš komentar. Preporučujemo da ovaj video podelite na društvenim mrežama.
уторак, 13. јун 2017.
Руски бели неимари (01)
Објављено је 04.02.2013.
Серијал уредника и редитеља Драгана М. Ћирјанића, представља личности и дела руских архитеката који су после Октобарске револуције стигли у Србију и ту стварали.
Николај Краснов је на почетку радио на реконструкцији цркве Ружице; као архитекта био је изузетно продуктиван - изградио је зграду тадашњег Министарства за пољопривреду, шумарство и воде, Дом Народне скупштине, зграде данашње Владе Србије, државног Архива, позоришта Мањеж, ентеријер двора на Дедињу, Његошеву капелу на Ловћену, споменике на Зејтинлику и острву Видо...
Николај Краснов је на почетку радио на реконструкцији цркве Ружице; као архитекта био је изузетно продуктиван - изградио је зграду тадашњег Министарства за пољопривреду, шумарство и воде, Дом Народне скупштине, зграде данашње Владе Србије, државног Архива, позоришта Мањеж, ентеријер двора на Дедињу, Његошеву капелу на Ловћену, споменике на Зејтинлику и острву Видо...
Новосільський марш - традиційна музика с. Новосілки
Објављено је 12.08.2015.
Виконавці:
Кілик Остап Онуфрійович, 1940, скрипка;
Кілик Мирослав Онуфрійович, 1934, скрипка-"секунд";
Палечнюк Василь Іванович, 1922, цимбали;
Скрицький Григорій Михайлович, 1950, бубон.
Яскраво представляє традиції свого краю фольклорний гурт с. Новосілки Заліщицького району Тернопільської області. Їхній спів, немов вічнозелений килим невимовно мальовничої подільської природи, їхня музика - ніби тихий і дзвінко-шелестливий плин Серету-річки, а їхні танці - то тверда міць кам’янисто-гордих подільських каньйонів. А в видобутих з бабусиної скрині костюмах простежуються ознаки щонайменше трьох поколінь західних подолян: кінця XIX - початку XX століть, довоєнного і вже повоєнного періодів.
Гуртується колектив навколо відомого на Поділлі музики, народного скрипаля-віртуоза, художнього керівника місцевого будинку культури Остапа Кілика. Він, як і його брат Мирослав (скрипка-"секунд") - вихідці з багатостраждальної Лемківщини, але питомої своєї лемківської традиції майже не знають, тому весь жар своїх палких сердець віддали народній музиці аборигенів-подолян.
Доля цимбаліста Василя Палечнюка не менш трагічна: тортури сталінсько-енкавеесівських катівень не могли зломити, а, здається, ще більше загартували його дух. Зараз він чи не найяскравіший представник подільської фольклорної цимбальної "школи". А веселий бубон Григорія Скрецького - це вже символ незнищеності традиції і змінності поколінь.
Певний ступінь організованості, участь у сценічних концертах майже не зачепили етнографічної достовірності і свіжості фольклорного гурту. Його творчий склад спонтанно-мобільний: від мало не всіх жителів села до 40-20 і менше чоловік. Тут представлені всі вікові групи: від дошкільнят до стареньких дідусів і бабусь. Саме такою є і природа автентичного, достеменного виконавства.
Самобутнє мистецтво носіїв новосілківської виконавської традиції на сьогоднішній день є, поза всякими сумнівами, однією з найсвіжіших і найкраще збережених гілок на дереві традиційної музично-виконавської культури не лише Поділля, але й усієї України.
М. Хай, фольклорист, кандидат мистецтвознавства
З альбому "Каперуш. Традиційна музика с. Новосілки (Тернопільщина)" (1997)
Записано відділом фольклорних досліджень УКСП "КОБЗА"
Українська Експериментальна Лабораторія Фольклору
Фольклористи - Богдан Водяний, Михайло Хай
Експедиційний аудіозапис - Микола Семиног
Менеджер експедиції - Валентин Гончарук
Кілик Остап Онуфрійович, 1940, скрипка;
Кілик Мирослав Онуфрійович, 1934, скрипка-"секунд";
Палечнюк Василь Іванович, 1922, цимбали;
Скрицький Григорій Михайлович, 1950, бубон.
Яскраво представляє традиції свого краю фольклорний гурт с. Новосілки Заліщицького району Тернопільської області. Їхній спів, немов вічнозелений килим невимовно мальовничої подільської природи, їхня музика - ніби тихий і дзвінко-шелестливий плин Серету-річки, а їхні танці - то тверда міць кам’янисто-гордих подільських каньйонів. А в видобутих з бабусиної скрині костюмах простежуються ознаки щонайменше трьох поколінь західних подолян: кінця XIX - початку XX століть, довоєнного і вже повоєнного періодів.
Гуртується колектив навколо відомого на Поділлі музики, народного скрипаля-віртуоза, художнього керівника місцевого будинку культури Остапа Кілика. Він, як і його брат Мирослав (скрипка-"секунд") - вихідці з багатостраждальної Лемківщини, але питомої своєї лемківської традиції майже не знають, тому весь жар своїх палких сердець віддали народній музиці аборигенів-подолян.
Доля цимбаліста Василя Палечнюка не менш трагічна: тортури сталінсько-енкавеесівських катівень не могли зломити, а, здається, ще більше загартували його дух. Зараз він чи не найяскравіший представник подільської фольклорної цимбальної "школи". А веселий бубон Григорія Скрецького - це вже символ незнищеності традиції і змінності поколінь.
Певний ступінь організованості, участь у сценічних концертах майже не зачепили етнографічної достовірності і свіжості фольклорного гурту. Його творчий склад спонтанно-мобільний: від мало не всіх жителів села до 40-20 і менше чоловік. Тут представлені всі вікові групи: від дошкільнят до стареньких дідусів і бабусь. Саме такою є і природа автентичного, достеменного виконавства.
Самобутнє мистецтво носіїв новосілківської виконавської традиції на сьогоднішній день є, поза всякими сумнівами, однією з найсвіжіших і найкраще збережених гілок на дереві традиційної музично-виконавської культури не лише Поділля, але й усієї України.
М. Хай, фольклорист, кандидат мистецтвознавства
З альбому "Каперуш. Традиційна музика с. Новосілки (Тернопільщина)" (1997)
Записано відділом фольклорних досліджень УКСП "КОБЗА"
Українська Експериментальна Лабораторія Фольклору
Фольклористи - Богдан Водяний, Михайло Хай
Експедиційний аудіозапис - Микола Семиног
Менеджер експедиції - Валентин Гончарук
понедељак, 12. јун 2017.
четвртак, 6. април 2017.
Паланка је изгледа на Балкану вечита / Белатукадруз (012)
Из мојих Бележница.
Паланка је изгледа овде вечита
16.јули 1973. Поглед са пута (за бившу воденицу у Шљивици). Уз пругу, према месту где је под правим углом секу Белилски и Просјански пут... Поглед на северозапад, на равницу, реку и брегове на северу. Ето уживам у томе да гледам, опет и опет, те вечерње магле изнад врба. Да чекам Залазак. Облаци плави као челик и небо загаситоцрвено подсећају на гомилу слеђених плавих љубичица на великој угрејаној табли зиданог шпорета. Топло је и слеђене плаве љубичице се топе, али јопш се нису истопиле.јошувек је небо као песак на речној обали, сув, све више загаситији од сенки. Кад сам се враћао кући трчао сам преко двеста корака (небо је сасвим потамнело, а тамо где је била гомила слеђених плавих љубичица, остале су само нејасне тамне хриди. Комбајн се враћао преко поља. У воћњаку на источном улазу у село (ових Добросављевих, неограђеном) угледао сам необично крушног, дугог свица, у Мишљеновцу кажу "светњака". (Понео сам га нашој кући.) ..
На радном столу су ме чекале белешке о утисцима од пре неколико дана (забележених у Кучеву). Три листа. Први је био о "Пијаном Бачи". - Хајде, Бачо, плати ракију!
Бача одмахну главом као да то уопште није чуо и поче да звиждуће.
- Хајде, плати, двај пет банке!
- Добро, па што ме мучиш? Па пусти ме да седим на миру и да те лепо гледам!...
И Бача настави да разговара сам са собом, млатајарјући прстима и доказујући нешто неком невидљивом.
Неко пусти радио, а Бача поче да звижди за себе, пушечи, пућкајући облаке дима са срећним изразом на лицу и загледан у неке друге крајеве, опијумске. Напослетку звизну, изброја ситан новац, остави га ан столу и изађе у ноћ...
...Други лист је имао неку врсту наслова "Плажа изнад ћуприје" (кучевске). И испод тога су били поређани,као стихови, ови појмови:
пешчани спруд
мртве коприве
кадуља
тополе
руб спруда
деца
девојке, усамљене, и оне у води
фрајери
жене професора
наставник, грдосија ( заљубљен у два своја сина; "тата, види, тата, као пливам...")
девојчице са појасевима за пливање
врели ветар; шуморење топола
ваариште (ниже ћуприје)
Сликар "Ћурка"
Мостом тутње зелени аутобуси
коњи упрегнути у кочије
две циганчице, једна од њих са ретким зубима,слабашна петнаестогодишња девојка, зове другу, другарицу у води, лепо грађену девојку: "Изађи, Данка, из воде! Изађи, бре!. Хајдемо на ручак... "
Синиша*, типичан пример младића који се много досађује...
=извор: (необјављене) БЕЛЕШКЕ 16 август - 1. септембар 1973, Мишљеновац
![]() |
Белатукадруз (алиас Мирослав Лукић, 1950. - ) |
_____________
* Зашто сам све то записивао? Тада, средином јула 1973. године када сам имао пуних 23 године. Који Синиша? питам се данас - 5 априла 2017. године. После пуне четрдесет и четири године. Синиша "Кеље"? Кога узгред буди речено нисам видео барем једно двадесет пет година!
Био сам неким послом до Кучева, са млађим сином; ишли смо од продавнице до продавнице и тражили један део за причвршћивање корпе, пртљажника на крову аута; и нисмо могли да нађемо. "Било то некад, ко то сад производи?" чудили су се продавци у продавницама ауто делова.
Све је исто и можда мало горе него што је било када сам као матурант напустио родни крај пре скоро 40 година. Новост су три старачка дома, и две полулегалне куће за провод. Фасаде нису кречене од 1970 и неке...
Кад је лепо, пошто сам на селу, у Мишљеновцу, идем да обиђем највећи комад имања који нам је оставио отац (Лакомица, Преко Пека), старим путем, Просјанским, који је у турско доба био џада, и који пролази близу тог имања (око 700 метара највише од села), обавезно пређем пругу, железничку пругу (Бордо - Одеса, познату као пругу 47. упоредника) Београд - Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - Мајданпек - Бор - Зајечар.Том пругом не пролазе више путнички возови, као некад кад сам био дете и младић, већ само кинески теретни воз, три пута дневно. Та пруга је обрасла травом, а бедеми су постали мале прашуме, парлог, страва је и описати. Нисмо се ми погубили, него нас у загубицу тера надреална политика. Већ предуго. Не дај боже да дође до новог Балканског рата, тек би се онда видело (мада се и овако види без цвикера), колико је све отишло у п. м. (неко нередовно стање)...
Неко треба и да преживи, и да исприча причу о страхоти овог пропадања. То није сиоранска кратка хроника пропадања. Ми имамо кућу у центру , и већ је трава у другом дворишту до колена!! Нисмо се повезали ми у Србији, да; ја сам сањао да се повежу српски север и српски југ. (Па сам био и направио једну локацију; електронску; али њу не може подржавати и пунити само један човек. Потребно је несебично и искрено порадити на неком покрету за то повезивање, и привредно и духовно!) Из тих крајева бивша СФРЈ је извлачила тврди сој наших људи, и злато, бакар, волфрам и сировине; а шта је тим крајевима дато? То су огромни пусти и ојађени простори, у којима је зацарила полупустиња. Укинут им је и воз, путнички воз!Захваљујући мојој другој покојној жени Шолету, и њеној старијој сестру, која нас је - пошто је била у могућности (зарадила је пензију у Бечу) - возала од Старе планине до Трговишта, Врања, Радан планине, јер је била заљубљена у тај део света, о коме ја нисам знао ни много, ни довољно, али сам захваљујући Соколовићкама, први пут у својим шесдесетим годинама схватио тугу тог шоповског света, најтврђег у нашем национу; видевши га својим очима. Темштица, и манстир који смо обишли, између осталих ствари, као и манастир у коме је спремана Четничка акција, на мене су оставили утисак за читав живот. И да није било тих добрих жена, могло се догодити, и да умрем а да о тим крајевима имамо само површне представе на основу некакве криве глупе локалне географије.
Тако и те забелшке, необјављене, од пре четрдесет и више година, невеште и документарне, узгредне и интимне, потврђују да је паланка овде вечита и као задата! Покушавао сам ипак, да се сетим тога дана, када сам забележио она додата два листа, и сетио се те кучевске плаже, сетио се свих који су били тих неколико часова на њој, у Пеку или крај Пека. Сетио се Зорана "Ћурке", и оних других мештана са којима сам се виђао. Не и М. Стојићевића. Сетио сам се тетка Наталијиног дома на врху Ћеране, деда Здравка Лукића, теће Милана Жикижа "Брке" -читаве галерије једног света који је изумро крајем прошлог века... И о којима сам оставио траг, на овај или неки други начин. Бог да им душу прости... (5. 04. 2017)
понедељак, 27. фебруар 2017.
Вредност лежишта код Бора процењује се на - седам милијарди долара!....
КАНАДСКА компанија "Невсун" започеће, до краја године, припреме за отварање рудника бакра и злата у рејону "Чукару пеки", код Бора, који се сматра потенцијално најбогатијим налазиштем тих метала на планети - сазнају "Новости". - Очекујемо да ускоро окончамо студију изводљивости, након чега, у последњем кварталу 2017. године, крећемо у припреме за отварање рудника, који би се експлоатисао подземним путем - казао је Клиф Дејвис, председник "Невсуна".
- Наш је план да брзо развијемо тај рудокоп, који би у потпуности требало да постане оперативан 2021. године.
Иначе, по прелиминарној економској студији, рађеној по методи познатој под именом "зрно грашка", вредност лежишта код Бора процењује се на - седам милијарди долара! У прелиминарној економској студији се наводи и да се трошкови отварања рудника на потезу "Чукару пеки", које је од Бора удаљено седам километара, требало да износе до - 500 милиона долара! Такође, недвосмислено се наводи да је то лежиште, у овом тренутку, најбогатији светски ресурс бакра и злата.
ПРОТЕСТИ У МАКЕДОНИЈИКанадска компанија "Невсун" недавно је од Владе Македоније добила две концесије за истраживање потенцијалних лежишта бакра и злата у околини Ђевђелије. Међутим, становници тог краја, који су против отварања рудника, основали су организацију "Спас за Ђевђелију" и најавили протесте уколико дође до отварања рудокопа.
Као олакшавајућа чињеница, у прелиминарној економској студији се наводи да би близина погона за прераду руде у Рударско-топионичарском басену "Бор", као и нова, најсавременија топионица изграђена у кругу тог предузећа, додатно утицали на ниже цене вађења и прераде руде из лежишта "Чукару пеки". Наводи се и да би би од експлоатације рудника држава Србија убирала пет одсто нето прихода таксе за коришћење минералних сировина, као и додатних 15 одсто на име пореза.
Ипак, по оценама стручњака, мало је фирми које могу да прогутају тако крупан залогај као што је отварање рудника на потезу "Чукару пеки". Међутим, једна од корпорација која би то, свакако, могла да уради је, без сумње, "Рио Тинто", једна од најмоћнијих рударских корпорација на свету.
Стога, не би било изненађење ни да "Невсун" управо ту компанију, са којом заједно истражује још неколико локалитета у овом крају, уведе и у посао отварања рудника на потезу "Чукару пеки". Ту су установљени почетни ресурси од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, а ту је пронађена и најбогатија бушотина на планети у којој је детектовано присуство злата од чак 50,3 грама по тони!
недеља, 26. фебруар 2017.
ПЕРЧА КОНТРАШ или Коментари, све чешће - бољи од чланака
Ако не верујете, проверите, увњерите се:
Трамп најављује већу војску
Амерички председник обећао и јачање нуклеарног арсенала. – Пентагон већ има новца готово колико и преосталих девет најјачих армија
Дејанпре 4 сата
Сигурно да се многима не свиђа! То је зато што многи размишљају, и поштују нека општа правила честитог понашања. Не свиђа се великој већини света која своје проблеме покушава да реши кроз Уједињене нације. Потражите детаље о Никарагви, на пример, процесима у УН-у и пресуди Светског суда у њихову корист, као и одштету коју је Америка требала да плати по тој пресуди за злочине њихове "интервенције" из 1980-тих година. Наравно, Америка је игнорисала све то. Силни раде шта хоће, а остали раде и трпе шта морају. Док цео свет треба да поштује међународне институције и правду, то Американце не дотиче и они раде шта год хоће и "интервенишу" где год и како год им је то од користи! Наравно, игноришу се места као што је Уганда где ни милион мртвих не значи ништа
Препоручујем 4
Перча Контрашпре 6 сати
Дуле то што раде американци нису интервенције. Интервенције су када позовеш електичара да ти замени сијалицу или осигурач, молера да ти прекречи запрљали зид... Ово што раде американци не сами њих 330 милиона, већ у чопору са још 27 држава злочиначке организације НАТО-пакт, зове се рат, крвави нацифашизам-тоталитаризам, људождерство, уништавање човечанства и целокупног живота на земљи. Да не постоје САД био би рај на земљи као у доба Адама и Еве, читаво човечанство би данима славило пропаст те проклете државе, која од самог насељавања континента чини невиђене злочинеи геноциде над индијанцима, потом црнцима и осталим народима које и дан данас уништавају, па ће у догледно време истребити човечанство, што ни Хитлеру није пошло за руком. Шта тебе брига што би Русија вратила бивше совјетске републике, да не говориш у име покојне Хилари Клинтон која је то поставила као главни циљ? Или Кина, шта ће Америка свуда по свету и на границама Русије и Кине? Добиће Америка што је заслужила.
Пријавите се на:
Постови (Atom)