ШИРОК ВИДИК

ШИРОК ВИДИК
Поглед кроз "Капију Звижда". Имање "Заветина"...

Translate

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

недеља, 23. октобар 2016.

"Одувек сам волео путопис, најотворенију књижевну врсту..."




Шта Вас је подстакло да напишете "Поглед пролазника"?
– Са својим филмовима, или због њих, много сам путовао. Путовање ме одавно не интересује ако не радим док путујем. Другим речима, ако сам на путу без камере, бели папир постаје екран који ваља испунити садржајем. Одувек сам волео путопис, најотворенију књижевну врсту. У њега улази све: лица и предели, стих и јеловник, цртеж, сликарски доживљај и есеј, "сензуална етика", чак, сусрет са смрћу... Путопис је "унутарњи пејзаж" путника, нека врста епистоле. Објављивао сам у свим нашим главним часописима и новинама, јављао сам се и у "Политику" из Америке, Индије, из Аустралије, са Исланда и Малте... Неколико пута био сам сасвим на домаку књиге, али ме је управо снимање филма или ново путовање одвајало од ње "на кратко време". Путописни материјал се нагомилавао и тек на подстицај "Прометеја", за престижну библиотеку "Тајанствена тачка", најзад сам окончао књигу. Али, "оклевање" је омогућило посебну структуру у којој се прожимају готово сва моја путовања: путопис као живот.
 Сврставају Вас у свестране уметнике. Ви, ипак, тврдите да Вас је оно чиме сте се до сада бавили довело до осећања апсурдности у камијевском смислу. Зашто?
– Апсурдни човек је Камијева формулација. И двадесети, цинични век је ту врсту дијагнозе са много маште употпуњавао. Али, заправо, два наслова мојих књига "Лавиринт" и "Огледало" више говоре о мом властитом доживљају света. И трећи, "Промена"...
● Често цитирате Камија. Да ли сте ви његов побуњени човек?
– Па, његов "Мит о Сизифу" је заразан. Између апсурдног и побуњеног човека има довољно места за све нас.
            = преузето. Одломак из интервјуа с Б. Драшковиићем: Политика

понедељак, 17. октобар 2016.

ZUMERIJADA 2016 KLADUROVO



Објављено је 26.07.2016.
ŽUMERIJADA 2016 KLADUROVO.
Tradicija, običaji i kultura Vlaha sa Homolja, Mlave, Zvižda i Stiga.
Osma tradicijonalna manifestacija Vlaškog specijalitteta "žmare"

среда, 12. октобар 2016.

СРПСКА РЕНЕСАНСА

Иконе које су сачувале национални понос & Борис СУБАШИЋ | 11. октобар 2016. 14:33 |
У Музеју Српске православне цркве отворена изложба иконописа из времена прве обнове Пећке патријаршије од 1557. до 1690. године
СКРИВЕНО благо српске духовне и уметничке баштине, више од сто готово непознатих икона, правих ремек-дела, доступно је јавности од 10. октобрана изложби "Српски иконопис на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557-1690." у Музеју Српске православне цркве. Ову изузетну поставку, један од најважнијих културних догађаја ове године, свечано су отворили патријарх српски Иринеј и министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Он је поручио да иконопис са простора обновљене Пећке патријаршије представља један од стожера нашег културног идентитета. - Занимљивост овог веома богатог и плодног периода је известан тематски отклон од византијске школе иконописа, јер се главне хришћанске теме обогаћују догађајима из националне историје - рекао је Вукосављевић. - То говори једну врло значајну ствар, да су стуб нашег националног идентитета и стуб очувања националног поноса представљале с једне стране епске народне песме, а с друге овакав иконопис. Тако је у потпуности остварен дубок социолошки, друштвени и психолошки циљ: требало је поробљеном народу рећи да не представља турско робље већ да је имао славу, државу, идентитет и понос. И да ће, ако сачува свест о томе, до обнове државе и славе сигурно доћи. Историја је показала да су били у праву.
Патријарх српски Иринеј је указао да изложене иконе не изгледају као у време кад су створене, већ носе трагове које је на њима оставило време. Многа дела су оштетили зуб времена али и болесна мржња и вандализам.
- Неке од њих су и уништаване, али се лепота и светост тих икона и те како виде. Изложба треба да нас подсети и на наше време. Оне су прављене на нашем светом Косову и Метохији, на простору који је данас веома угрожен и који се отима од српске историје и српског народа. Нека нас изложба подсети да подигнемо свој глас, овде и ван наших граница, да учинимо све да сачувамо оно што је наше. Никога не угрожавамо, него чувамо оно што смо увек имали и што за свагда треба да остане у нашем народу, историји и култури - казао је патријарх Иринеј.
Опело Стефана Дечанског из Пећке патријаршије

недеља, 9. октобар 2016.

Филмскa фрескa Београда

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ филмски запис о Београду између два светска рата приказан је јуче на престижном италијанском фестивалу немог филма, јединственој светској манифестацији која се одржава у Порденонеу.Реч је о документарном филму "Београд, престоница Краљевине Југославије" редитеља и сценаристе Војина М. Ђорђевића из 1932, сниматељи су били "Новак и Смех", а продуцент предузеће "Југословенски просветни филм". Свечана премијера првог филма о нашем главном граду одржана је у биоскопу "Уранија" средином марта 1932, који је био попуњен публиком до последњег места.
Аутор филма Војин М. Ђорђевић (1897-1985) био је познати новинар, фотограф, историчар филма, а у том тренутку и генерални секретар Државне филмске централе у Београду. У време новинарске премијере, средином јануара 1932, овај документарац имао је алтерантивни наслов "Београд на размеђу Истока и Запада", био је дугачак 2.050 метара, а онда је за мартовску премијеру скраћен на око 1.500 метара. Извештач листа "Београдске општинске новине" написао је тада да филм "приказује престоницу каква је била и каква је данас, да је он један део њене историје, као што је веран документ њеног данашњег интензивног живота".
И мада су реакције биле углавном позитивне, тадашњи критичари су сматрали да је филм предугачак, да му "фали основна линија" да би био разумљив и странцима, због чега је скраћен за више од 500 метара. Критичар тада политички утицајног дневника "Време" записао је да се "после ситних фрагментарних филмова без особитог значаја по општи приказ вароши, најзад појавио филм о Београду који у целости приказује живот, стварање, видике, историју и лепоте наше престонице".
Филмску фреску Београда, који је из турске калдрме и влажних кућа од блата "ускочио" на модерни асфалт, издигавши се из пепела после страховитог уништења и пљачкања у Првом светском рату, премијерно ћемо видети почетком идуће године.

ПОДВИГ АРХИВА КИНОТЕКЕ
НА припреми дигиталне копије првог документарца о Београду стручњаци Архива Југословенске кинотеке радили су неколико претходних месеци, а нова копија је направљена са шест ролни радне копије, у којој су кадрови били потпуно измешани и нису постојали међунаписи. Како је објаснио Александар Ердељановић, управник Архива Кинотеке, они су искоришћени из сачуваног оригиналног Ђорђевићевог сценарија, и сви се налазе у новој копији, иако неки кадрови филма у вези са њима данас не постоје.


Дух несталог Београда

уторак, 4. октобар 2016.

Књижевна награда БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА за 2016. додељена је српском манастиру Хиландар

..

ствараоцима који, надахнути хришћанством, изражавају биће својих православних народа, њихових темеља и светиња.
Награда је установљена у славу иконе Пресвете Богородице Тројеручице, за добробит православних народа и православног песништва, а у спомен на Иванку Милошевић, ученицу V разреда чикашке Латинске школе, коју су у десетој години живота усмртили агенти југословенске УДБ-е са својим јатацима 1977. године у Чикагу.
Српска икона Богородица Тројеручица, игуманија српске царске лавре манастира Хиландара, закрилила је својом трећом руком, и на овај начин, васколико православље и постала заштитница свих православних песника.
Добитник Награде се традиционално проглашава о Видов-дану у Чикагу, седишту Фондације Иванка Милошевић.
Претходни лауреати су Матија Бећковић (2001), Стеван Раичковић (2002), Атанасије Јевтић (2003), Андреј Вознесенски -Русија (2004), Амфилохије Радовић (2005), Бела Ахмадуљина -Русија (2006), Ана Бландијана - Румунија (2007), Слободан Ракитић (2008), Љубомир Симовић (2009), Милосав Тешић (2010), Иван Чарота - Белорусија (2011), Ганчо Савов - Бугарска (2012), Милован Витезовић (2013), Јуриј Лошчиц - Русија (2014) и јеромонах Роман (Матјушин) - Еусија (2015).
У Српској народној библиотеци о Видовдану 2016. године у Чикагу*
__________
 *  = извор: 
 ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ 2016. . стр. 221 - 222. -   Уредник Душан  Стојковић

субота, 6. август 2016.

О НАГРАДАМА ОВДЕ И САДА / Драгиша Калезић



Остаје нам да и даље верујемо да је боље награду заслужити а не добити је...
О НАГРАДАМА ОВДЕ И САДА / Драгиша Калезић -
Политика,  субота 20 септембар 2008, Међу нама,
..

уторак, 26. јул 2016.

Trezor mezijske provincijske blagajne?



Kameničani su podno Vinika, okopavajući vinograde, u dva navrata pronašli velike količine rimskih novčića, što je najveći nalaz antičkog novca u celokupnoj svetskoj istoriji! Mnogi svetski muzeji kupli su određenu količinu ovih kovanica i danas ih čuvaju kao svoje zbirke antičkog novca
rimski novcici
U okolini Niša je, 1936. godine, prilikom poljoprivrednih radova pronađen najveći nalaz antičkog novca u celokupnoj svetskoj istoriji.
Ostava novca pronađena je slučajno prilikom riljanja za vinograd januara 1936. godine, kada je meštanin Kamenice Todor Mišić sa još dvojicom nadničara duboko orao njivu pri čemu mu je ašov zapeo na dubini oko 40 cm o nešto tvrdo.
Misleći da je reč o kamenu pozvao je nadničare da mu pomognu, te oni pošto dobro zapeše izvukoše predmet koji se pred njima raspade i pod nogama im se prosu tovar novčića.
Todor je naredio nadničarima da nastave da rade rekavši im kako se radi o starom novcu bez ikakve vrednosti, te da ga treba vratiti u zemlju.
Kad je pao mrak Todor se vratio na njivu i pokupio iskopani novac, a nadničarima je dao uz nadnice i po jednu šajkaču novčića, rekavši im da o tome ne govore nikome.
Bilo je tu srebrnjaka, posrebrenih, bakarnih, zlatnika i drugog novca iz doba vladavine Trajana, Antonija Pia, Marka Aurelija, Komoda i obe Faustine. Vlastima je prijavljen samo manji deo nalaza u težini od 28,3 kg.
Posle samo dva meseca od prvog pronalaska dolazi i drugi još veći nalaz antičkog novca na Viniku.
Dvojica braće, Vladimir Đorđević i Dragutin Stevanović, prilikom riljanja vinograda, pronašli su 1936. godine ogromno blago.
Selo Kamenica | wikipedia.org
Selo Kamenica | wikipedia.org

Ostava s blagom je pronađena u ostacima rimske vile iz trećeg veka na brdu Vinik, nekoliko desetina metara od železničke pruge prema selu Kamenica u okolini Niša.
Na ovom lokalitetu i danas su vidljivi površinski ostaci rimske građevine od kamena i opeke, uobičajenog izgleda i karaktera, kao i ostale antičke vile na teritoriji današnje Srbije.
Samo što je ova na brdu Vinik krila do tada neviđenu tajnu. Vila je imala zidove male debljine i, po svemu sudeći, bila je privremenog karaktera, a otkrila su je dvojica braće prilikom već pomenutog riljanja vinograda na porodičnom imanju.
I pre toga su njih dvojica nalazili rimske predmete i stari novac na svom posedu, ali tome nisu pridavali veliki značaj, jer je tako nešto bilo uobičajeno u Srbiji toga doba.
Tada nije bilo divljih arheologa da metal-detektorima i dubokim oranjem prekopavaju i uništavaju lokalitete, već je običnom obradom zemlje, na površinu izlazilo neslućeno blago.
Netaknuti lokaliteti su bili veoma izdašni tako da su se ostave od nekoliko stotina primeraka rimskog novca smatrale uobičajenim, a danas se i one od samo nekoliko komada smatraju velikim otkrićem.
Ilustracija | archaiologia.gr
Ilustracija | archaiologia.gr

Plug koji su koristili srećni nalazači, zakačio je same temelje rimske građevine i vrhove zemljanih pitosa u kojima su bile smeštene kožne kese, pune rimskih denara.
Pitosi su bili poređani uz sva četiri zida obe prostorije rimske zgrade i nalazili su se na dubini od oko pola metra. Prilikom iskopavanja pitosa, kožne kese su se raspadale i u svakoj je bilo smešteno nekoliko stotina rimskih denara kovanih od prvog do sredine trećeg veka.
Denari su bili izuzetno očuvani. U kesama su bili spakovani po vladarima i godinama kovanja, i pripadali su ili civilnoj provincijskoj blagajni ili vojnoj carskoj riznici. Novac je kovan od gotovo čistog srebra i sadržavao je dosta retkih, do tada nepoznatih primeraka, a u sklopu ostave, pronađeni su i kalupi za kovanje, što je potvrdilo službeni status pronađene blagajne.
Iznenađujuća količina novca iz ostave , koja je po očevicima iznosila skoro deset tona, što bi odgovaralo brojci od oko 3,5 miliona komada denara, i danas predstavlja najveći i najvredniji nalaz antičkog novca u istoriji.
Mnogi su pripisivali ovu ostavu vojnom štabu cara Klaudija II Gotskog i njegovoj pobedi nad Gotima kod Naisusa, ali to je malo verovatno, jer je Klaudije posle pobede otišao usvoju prestonicu Sirmijum, gde je, 270. godine, umro od posledica kuge koju su mu preneli zarobljeni varvari.
novcici3
Bilo bi čudno da je sa vojskom otišao u Sirmijum, a carsku blagajnu ostavio u okolini Naisusa.
Pre će biti da je to bila mezijska provincijska blagajna, jer je u to vreme sedište mezijskog upravnika bila negde između gradova Horreum Margi (Ćuprija) i Naissusa (Niš). Glas o nalazu se brzo pročuo i mnogi strani muzeji su poslali svoje agente da otkupe što veće količine, jer nalazači nisu imali predstavu o pravoj vrednost pronađenog novca, pa su ga prodavali na kilograme kao lomljeno srebro.
Metropoliten, Luvr, Britanski i Berlinski muzej i ostali muzeji, kupili su ogromne količine novca iz nalaza i tek su, zahvaljujući ostavi iz Kamenice, tada formirali svoje čuvene zbirke antičkog novca. Kolekcijom kameničkog novca hvali se i zagrebački muzej.
Jedan, vrlo mali deo tog nalaza dospeo je i u naše muzeje: Narodni muzej iz Beograda otkupio je 37 kilograma, a niški muzej 17 kilograma srebrnih rimskih denara iz Kamenice.
Taj novac ni do dana današnjeg nije pregledan i hronološki obrađen! Kao da je našim arheolozima najbitnije da sede usvojim kancelarijama i daju izjave za medije kako nemaju novca, a drugi entuzijasti, koje oni podrugljivo nazivaju “amaterima”, otkrivaju nestala srpska blaga, koja uglavnom završavaju kod inostranih privatnih kolekcionara za “debele“ novce.
         = izvor:BBLAGO U VINOGRADU: U Kamenici kod Niša najveće nalazište antičkog novca u istoriji sveta!

уторак, 19. април 2016.

Ал је учинак!!

Продужен рок за Голубац & Д. МАТОВИЋ | 19. април 2016. 18:01 | ЕУ наставља финансирање радова на реконструкцији тврђаве и после јуна 2016. године. Унија је издвојила 6,6 милиона евра за очување и уређење тврђаве комплекса. Кашњење због пројектне документације

Радови на ревитализацији Голубачке тврђаве наставиће се и после истека рока у јуну 2016. године. До тада ће у оквиру текућег пројекта бити завршени тунел са обилазницом, посетилачки центар, обалоутврда, археолошка ископавања и део саме тврђаве, тврди за "Новости" Клаус Капер, директор аустријске канцеларије "Ада" у Београду, преко које Европска унија уплаћује средства за реализацију пројекта.
ЕУ је издвојила 6,6 милиона евра за очување и уређење голубачког комплекса. Рок који је раније поставила за крај радова, 30. јун 2016, сад је већ сасвим извесно, биће пробијен. Уговор о продужетку још није потписан. Уколико се то у скорије време не догоди, велики део средстава намењен за обнову средњовековног здања могао би бити враћен у њене фондове, а обавезе око даљег финансирања радова преузела би Србија.
- ЕУ и Аустријска развојна агенција намеравају да наставе са финансирањем радова на реконструкцији Голубачке тврђаве - тврди Капер. 
- Овај пројекат сматрамо изузетно значајним за развој источне Србије, о чему постоји и консензус са српским властима. У овом тренутку се бавимо финализацијом планова за наставак активности после јуна 2016, како не би дошло до застоја у радовима. То практично значи да ће тврђава бити у потпуности реконструисана.
Као главни разлог за кашњење наш саговорник наводи проблеме са пројектном документацијом.

- У пројекту архитекте Марије Јовин су, између осталог, готово недостајале геодетске подлоге и резултати геолошких и конзерваторских истраживања, која се према Закону о планирању и изградњи морају спровести пре израде самог пројекта - каже Капер.
НАЈСПОРИЈЕ НА БЕДЕМИМАРадови на самој тврђави највише касне. Раније се говорило да ће бити изабран подизвођач за реконструкцију, јер предузеће "Орнамент" нема капацитете да тај посао заврши. "Орнамент" је посао добио путем тендера, јер је понудио чак 500.000 евра нижу цену од оне коју је пројектант предвидео.
- Не видимо потребу за избор подизвођача. Допуном недостајуће пројектне документације и завршетком тунела са обилазницом биће отклоњени сви проблеми - тврди Капер.
- На пример, пројектант је, без претходног истраживања, претпоставио да се под водом налазе остаци зидова или чврста стена некадашње палате, потопљене приликом изградње хидроелектране Ђердап. Испоставило се да се под водом налази слој муља дебео 2-3 метра. Изградња зидова на таквој основи би довела до потпуног урушавања палате.
Према Каперовим речима, тренутно се проналази техничко решење које ће обезбедити да палата буде изграђена на стабилним основама. Радове је, додаје, успорио и интензиван саобраћај који свакодневно пролази кроз Голубачку тврђаву.
- Практично, једина равна површина унутар тврђаве на којој је могуће поставити кран је заправо пут којим дневно прође и више десетина тешких камиона. Завршетком тунела са обилазницом биће могуће обезбедити пун ангажман радника и технике.
Голубачки комплекс обнављају три фирме - "Орнамент - инвестинжењеринг" ради тврђаву, "Планум" измештање тунела који је ишао испод Тврђаве, а "Кото" гради нови визиторски центар и једини поштује задате рокове.
- На свим овим сегментима су ангажоване домаће компаније које су изабране на тендеру. Једна од њих је и "Планум", српска компанија са великом традицијом и искуством у извођењу оваквих радова. Нажалост, финансијски проблеми које "Планум" има су довели до кашњења радова током зиме. Сада су ти проблеми решени. Прошле суботе пробијен је тунел поред тврђаве. Ускоро можемо да очекујемо и потпуно измештање саобраћаја на које се чекало осамдесет година.
Продужен рок за Голубац



       =  из Коментара:  Jelena 19. април 2016. 19:54 Ovo je stara slika. Ima napravljen krov na jednoj kuli, koja je bila skroz čitava. Jedan krov za godinu i po dana - ala je učinak! A radovi se završavaju 24. aprila 2016, kako piše na tabli. Ako ima deset kula, za koliko je produžen rok? Za deset godina? Ova tvrđava ispade dobra zlatna koka za ove iz Austrijske razvojne agencije, a možda i neke domaće „agencije“. Samo nemojte menjati izvođača, vidite na slici da su pune skele radnika, hahaha!

Ecumenical Newspapers

Ecumenical Newspapers
Уредник "Заветина"