ШИРОК ВИДИК

ШИРОК ВИДИК
Поглед кроз "Капију Звижда". Имање "Заветина"...

Translate

Повратно Коло

Повратно Коло
ГЛАВНА КАПИЈА З А В Е Т И Н Е

среда, 22. јануар 2014.

Evropska nagrada za poeziju KOV "Petru Krdu" - Adamu Zagajevskom




Žiri  Evropske nagrade zapoeziju KOV- Petru Krdu koju dodeljuje Književna opština Vršac od 1987.godine, i koja se dodeljuje bijenalno, jednoglasno je krajem decembra 2013.odlučio da ovo priznanje pripadne poljskom pesniku Adamu Zagajevskom , za izuzetan doprinos modernom pevanju i mišljenju.
Poetska misao poljske književnosti, rapsodično je overena znacima Adama Zagajevskog koji nesumnjivo ide u red reprezantativnih sudbina velike severne nacije. U njegovom zavičaju, ili bolje rečeno zavičajima, nostalgiju privremenosti, ali i povremenost granica doživaljavaju kao dramatičnu istinu.
A. Zagajevski
U stvaralačkom dijalogu sa liderima evropskog pesništva, i Encensbergerom takođe, Zagajevski je granični pesnik milenija ali svojom promišljenom agendom u isti mah i prorok i Sizif, često gnevan zarad onih koji dolaze.
Žiri su sačinjavali dvoje dosadašnjih laureata Ana Blandijana (Rumunija) i Vjačeslav Kuprijanov (Rusija), i glavni i odgovorni urednik Književne opštine Draško Ređep.
Nagrada se sastoji od diplome, novčanog iznosa i knjige izabranih pesama objavljene na srpskom.Nagrada će biti uručena krajem 2014.godine.
Dosadašnji dobitnici naše nagrade su: Husto Horhe Padron (Španija), Vjačeslav Kuprijanov (Rusija),Julijan Kornhauzer (Poljska), Stefan Augustin Dojnaš (Rumunija), Tomas Transtremer (Svedska), Carls Simić (SAD), Tito Patrikije (Grčka), Miodrag Pavlović (Srbija), Roberto Musapi (Italija), Euženio de Andrade (Portugalija), Rajner Kunce (Nemačka), Tadeuš Ruževič (Poljska), Pavo Haviko (Finska), Pol Maldun (Irska/SAD), Ana Blandijana (Rumunija), Vesna Parun (Hrvatska), i Petru Krdu (Srbija).
      ______ Ова одлука Жирија саопштена је данас, 22. јануара 2014. године тачно у подне у Римској дворани Библиотеке Града Београда. Прочитала ју је Ана Крду... 
Римска дворана, проглашење добитника Европске награде. 22. јануар 2014. Фотодокументација ЗАВЕТИНА
_______________
       Adam Zagajevski: 
……………..Poetika Vaše generacije, „Generacije `68” u Poljskoj, bila je direktni govor o stvarnosti. Kako sada, kao pesnik meditacije, gledate na te zahteve?

I dalje smatram da je i za poeziju i za prozu veoma važno uočavanje konkretnog, pa u tom smislu ti počeci nisu nešto što danas odbacujem. Međutim, čovek se menja, menja se čovek i pisac u čoveku, pa i mene danas više zanimaju određene posledice koje proističu iz opažanja konkretnog. I to što nazivate meditativnim tonom za mene je postalo nešto veoma važno, jer je to izgradnja određene unutrašnje stvarnosti. Ne na laži, već uvek, i stalno na realnim osnovama.
Odrastali ste u tvrdom komunizmu, a zrele godine živite u tranziciji, odnosno kapitalizmu. Ogromne promene za jedan život, a za pesnika i esejistu kao Vi, mnoštvo ideja…
Mislim da pesnik i esejista operiše na drugi način sa idejama, nego filozof i političar. On ne omalovažava ideje, ali na njih gleda iz drugog ugla. Jedna od najvažnijih stvari za mene sada jeste odbrana mašte, pa zato i postoji analogija između onoga što treba odbraniti u komunizmu i onoga što se javlja u ovom, novom kapitalizmu. U komunizmu je akcenat stavljan na odbranu istine. U situaciji, pak, kada društvo prelazi u kapitalizam ispostavlja se da treba braniti manje uhvatljive stvari kao što je duhovni život, kao što je mašta. Odbranom istine od neprestane laži politike bave se novinari, i nekada to rade jako dobro; umetnici, pak, brane nešto neuhvatljivije, oni brane određene vrednosti duhovnog života, određeni senzibilitet.
Šta je pad Berlinskog zida doneo Istoku, a šta Zapadu? Kako to prihvata običan čovek, koji se u tranziciji nije snašao? I kako on gleda na umetnost?
Ne slažem se sa tim da je običan čovek izgubio tom promenom. Dobio je da, recimo, može da otputuje u Irsku, da tamo stvori nekakav novi život i da se opet vrati u Poljsku. Međutim, rušenje Berlinskog zida za ljude kulture bilo je više politički nego kulturni događaj, pošto za one koji su pažljivo pratili kulturna zbivanja taj zid nikada nije postojao. Sada je nestala njihova neobična obaveza i privilegija patetične odbrane određenih vrednosti koje su tu odbranu zahtevale sve dok je taj Zid postojao. Zato je, u izvesnom smislu, upravo život ljudi iz kulture izgubio sjaj. I zato mislim da su ovi, obični, ljudi više dobili rušenjem Zida.
Da li se totalitarni komunizam i totalitarni kapitalizam sreću u jednom pravcu: neuvažavanju boga? U pesmama iz zbirke „Antene” ga tražite…
Razlika je ogromna jer je komunizam zabranjivao Boga; u SSSR, su, kao što znamo, crkve pretvarane u muzeje ateizma. Kapitalizam je, pak, u odnosu na boga ravnodušan. Iz tačke gledišta paradoksalnosti, svojstvene čoveku, može se međutim reći da je ravnodušnost čak veća opasnost nego aktivna borba sa nečim. Taj problem će se u dužem vremenskom razmaku pojavljivati, i u nekoj daljoj perspektivi umetnici i vernici će biti saveznici. U borbi sa tom ravnodušnošću…
Volite da pišete pesme o drugim umetnicima, piscima – Milošu, Brodskom, Blejku, muzičarima, poznatim ljudima. Potreba za dijalogom, ili odvajanje od zaborava?
I jedno, i drugo. To je naš dijalog sa umrlima kroz umetnost. S druge strane, radi se o sećanju, o čuvanju sećanja i pamćenju kulture. Ne bismo bili ono što smo da nije tih velikih ličnosti iz bliže i dalje prošlosti. Ali, ne vidim razlog za zabrinutost jer su te velike ličnosti tu, i uvek će biti sa nama. Strah od zaboravljanja nije ozbiljan strah, mada jednoga dana možemo zaista da se nađemo pred radikalnom opasnošću od zaboravljanja. U SAD, koje predstavljaju avangardu kapitalizma, svake ili svake druge godine pojavljuju se novi prevodi Homera ili Dantea. U Evropi se malo o tome zna, ali klasična kultura je u SAD veoma živa. Naravno, za određenu manjinu.
Kojim se piscima, filozofima, umetnicima iz ranijih vremena vraćate?
To je veoma duga lista, i teško je o tome govoriti. Sada držim predavanja na Čikaškom univerzitetu, i glavna ličnost o kojoj govorim je Platon. Pod uticajem tog Univerziteta počeo sam i sam da se Platonu vraćam. U poslednje vreme, vratio sam se  Tomasu Manu koga sam čitao kada kao veoma mlad. A tih ličnosti je jako, jako mnogo. I, iako me interesuju mladi, novi pisci, ja se neprestano vraćam nekim starim. To je i povratak mladosti, jer sam ih u njoj otkrivao.
Šta od poezije dajete svojim esejima, i obrnuto?
Ponekad mi se čini da pišem eseje da ne bih pisao previše pesama. Jer, nema ničega goreg od pesnika koji previše piše. Naravno, šalim se. U eseju do reči više dolazi misao, i u njega su umešana i naša čitanja, naše lektire. Esej je. Zato, više razgovor sa autorima, ili aktuelnim ili starim. Poezija je pre lični glas. Iako esej mnogo koristi od poezije. To vam je kao planinarenje: moramo da gledamo istovremeno i gore i dole, šta nam je pod nogama i šta je iznad nas. Eseji su gledanje na dole, a pisanje pesama gledanje u nebo.
Vaša čuvena pesma „Pokušaj da opevaš osakaćeni svet” možda najsnažnije pokazuje Vašu veru u poeziju?
Ta pesma govori o mojoj prvobitnoj spoznaji sveta, obogaljenog i osakaćenog. Moje detinjstvo je bilo u vremenu neposredno posle Drugog svetskog rata, i na mnogim kućama bili su vidljivi tragovi razaranja. I trajalo je to i u narednim decenijama, a meni se činilo da je svet takav; međutim, kada sam prvi put otišao u Švajcarsku, video sam da može da bude i drugačije, i da postoji svet koji nema rana, ni ožiljaka. Međutim, naš svet moramo voleti bez obzira na sve, pa je za mene suština poezije upravo pevanje o tom osakaćenom svetu. Što nikako ne znači mirenje sa nepravdom. Reč je o dubljem smislu: nepravde i društveni problemi se menjaju iz decenije u deceniju, a poezija…, ona mora da govori o nečem trajnijem.
U Vašem eseju „Opaske o visokom stilu”, objavljenom kod nas u 7. broju časopisa „Zenit”, kažete da smo tako prozaični… i pitate da li uopšte zaslužujemo poeziju. Da li?
Teško je shvatiti da je ono što je obično u životu istovremeno i nešto neobično, fascinantno. Kada danas razmišljamo o 16. veku u Evropi, o renesansi, dali bismo čitavo bogatstvo da možemo da provedemo jedan sat u Firenci. Međutim, mi nismo danas Firenca, i ne živimo u periodu renesanse, a opet, nešto magično u našem životu bez obzira na to postoji. I kroz sto godina, studenti će gledati na naš život sa istim interesovanjem i divljenjem, kao što mi gledamo na renesansu.
Anđelka Cvijić
objavljeno: 16.04.2008
     Izvor: EKSKLUZIVNO: ADAM ZAGAJEVSKI - Nešto magično u našem životu : http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Neshto-magichno-u-nashem-zivotu.lt.html

      _____________ Pogledati i : PESNICI SVETA: Pet pesama A. Zagajevskog :
https://sites.google.com/site/sazvezdez/zemnih-jada-do/petpesamaadamazagakevskog

недеља, 19. јануар 2014.

ГРАДИ СЕ БЕОГРАД НА ВОДИ: Завршен састанак Вучића и Ал Абара!

БЕОГРАД – Први потпредседник Владе Александар Вучић присуствовао је данас презентацији пројекта “Београд на води” који му је представио Мухамед ал Алабар, директор ноосноване компаније Еагле Хиллс.
vucic i al abar 1390043854 429745 650x487 ГРАДИ СЕ БЕОГРАД НА ВОДИ: Завршен састанак Вучића и Ал Абара!Промоцији су присуствовали и председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, председник привременог већа Београда Синиша Мали и други чланови Владе Републике Србије.
Еагле Хиллс, компанија са седиштем у Уједињеним арапским емиратима, се фокусира на велике пројекте у области некретнина, на међународним тржиштима.
Компанија почиње са радом на пројекту “Београд на води“ и гради центар светске класе.
aleksandar vucic beograd na vodi foto blekberi 1390045910 429769 650x487 ГРАДИ СЕ БЕОГРАД НА ВОДИ: Завршен састанак Вучића и Ал Абара!Еагле Хиллс, инвеститорска компанија са седиштем у УАЕ, најавила је планове за финансирање и развој великих пројеката у области некретнина на кључним међународним тржиштима, са циљем да убрза раст локалне економије
Компанија је објавила почетак радова на пројекту „Београд на води „, уз подршку Владе Републике Србије , за изградњу центра светске класе у овој земљи.
aleksandar vucic 1390042998 429739 650x487 ГРАДИ СЕ БЕОГРАД НА ВОДИ: Завршен састанак Вучића и Ал Абара!Пројекат ће се градити захваљујући јаким билатералним односима између УАЕ и Србије , посебно након недавне посете принца престолонаследника, генерала Шеика Мохамед Бин Заједа, Београду .
Усмерена на партнерство и јачање локалне заједнице , компанија Еагле Хиллс ће се фокусирати на један од најкритичнијих изазова економије земаља у развоју – стварање радних места за младе.
Искориштавањем моћи технологије и промоције локалног људског капитала , компанија ће радити на промоцији свестране социо – економске добробити локалне заједнице .
Еагле Хиллс, која тренутно ради на више сличних великих пројеката широм света , има за циљ да постане једна од најугледнијих светских компанија за развој трзишта некретнина , што доприноси повећању грађанског поноса и тржишне конкурентности градовима у којима послује . Географски фокус компаније биће међународна тржишта с високим потенцијалом раста .
Компанија ради на развоју великих пројеката на пољу некретнина, од дизајна до изградње и управљања имовином , укључујући и пословне објекте у угоститељству и трговини , усвајајући најновије технологије за стварање снажних мотора раста за тржиштима на којима послује. Еагле Хиллс очекује да њени пројекти допринесу до 5 посто бруто домаћег производа (БДП) у градовима у којима гради своје мега пројекте .
nebojsa stefanovic 1390043836 429743 650x487 ГРАДИ СЕ БЕОГРАД НА ВОДИ: Завршен састанак Вучића и Ал Абара!Еагле Хиллс ће се фокусирати на изградњу модерног градског центра са објектима мешовите намене , укључујући стамбене и комерцијалне некретнине, трговачке центре, објекте малопродаје, угоститељства, образовања и здравствене центре.
Сви аспекти пројекта ће бити водјени од стране компаније Еагле Хиллс и њених локалних партнера .
Мохамед Алаббар ће водити компанију са својим тимом који има искуства у стварању пројеката оријентисаних према расту урбаних центара који стимулишу кључна подручја економског раста .
Алаббар доноси своју стручност у развоју градских центара светске класе , као на пример искуство у развоју урбаних центара на Блиском истоку и Азији, које је он осмислио и изградио. Такви градски центри постали су најпосећеније туристичке атракције у свету , које посећују милиони људи годишње и који стварају хиљаде радних места током изградње , али и након тога
Састанак вицепремијера Александра Вучића и власника инвестиционог фонда из Абу Дабија, завршен је нешто пре поднева, а детаљи разговора требало би да буду званично саопштени.
Подсетимо, у Београд је стигао власник компаније „Емар пропертиз“ из Уједињених Арапских Емирата, Мухамед ал Абар ради преговора о идеји за пројекат изградње „Београд на води“ у који је спреман да инвестира.
Тим Мухамеда ал Абара ће у Београду остати још дестак дана.
Уочи посете Мухамеда ал Абара, први потпредседник Владе Александар Вучић изјавио је да би реализација пројекта „Београд на води“, уз раст ауто-индустрије и пољопривреде, значила сигуран излазак из кризе.
Вучић је раније рекао да је ел Абар, власник компаније чије је дело највиша зграда на свету, „Бурџ Дубаи“, спреман да за почетак уложи 3,1 милијарду долара у „Београд на води“.
СНС је у изборној кампањи 2012. године представила идеју за „Београд на води“: изградњу, дуж десне обале реке Саве, у централној зони града, ексклузивних хотела, тржног центра, објеката за културу и спорт, комерцијалних објеката.
Одатле би зато, између осталог, морале да буду пресељене Главна железничка станица и Београдска аутобуска станица, а за удаљавање теретног саобраћаја потребно је изградити и још један мост преко Дунава, код Винче.
Извор: РТС


ГРАДИ СЕ БЕОГРАД НА ВОДИ: Завршен састанак Вучића и Ал Абара! - Правда

четвртак, 9. јануар 2014.

Маузолеј на Лорету, Нато агресија / Бела Тукадруз

....Овај текст сам написао пре деценију и по. Покушао сам да га објавим у своје време, али... Увек овде има Али. Што писцу срећу квари. На крају сам тај текст "сахранио", у ратно доба, у једно библиофилско издање. У време када су бомбардовали Лучане, Пожегу. Када су гранате преосравале српска гробља и када ковчези са тек сахрањеним покојницима доиста летеху, као на филму, у небо.
"Анђели Алијансе"  разараху са неба српске фабрике, и ону у којој је радио власник Маузолеја на Лорету.
Ако сруше  Маузолеја на Лорету, остаће о њему овај запис.
Тих дана и ноћи - бомбардовања, разарању беше изложен и Бољевац. Видео сам грозну слику побијених оваца на једној фарми у близини Бољевца. Шта је са бољевачким феноменом званим јарац Срле?Да ли је преживео?
Мушмуле у ноћи. Из циклуса : Стодевет одабраних фотографија - Сазвећђе Заветине, 9. јануар 2014

субота, 4. јануар 2014.

Неколико песама Стојана Богдановића

зарђао плуг под ведрим небом, симбол праве сељачке србије која нестаје пред нашим очима. мишљеновац, 2010. фотодокументација заветина

VII 
Дође ми некада да урликнем,
Али нећу да се чуде људи око мене и баш од
                                                                         мене.
Песма ако је права,
Није штета причекати,
А није ми ни криво,
Није ми ни криво дрво,
Ако је неко не дај Боже кривац,
То ће се открити, кад-тад,
А дрво је ту да се поред њега чека.
VIII 
Ја чекам песму,
А други, гледам их како некуда журе,
Не чекају ништа,
Рећи ће вам када за то дође време.
Рећи ће вам и ако их као брадоњу закују,
Можда је то прави говор, тај закивак,
Можда је то прави знак, не знам,
Ја чекам,
Чекам песму, а не плач,
Песму чекам,
Чекам да ми се укаже.
IX 
Од  људи се тражи мир.
Мени то смета,
Замислите да се ништа не догађа,
Нећу да будем миран,
Нећу, нећу, нећу,
Нећу и готово!
Ко хоће да буде миран,
Нека се смироше, ја нећу,
Нећу, нећу, нећу,
Чекаћу песму да ми се укаже.
Некима се указао брадоња,
А некима Bloody Mary,
А ја песму чекам!
И не помишљам да се смирим,
Док ми се не укаже. 
X

Он и ја живимо у различитим временима.
Тако, када сам ја чекао песма да ми се укаже,
Њему није било хладно, ни њој,
А ја сам се ту поред кривог дрвета смрзавао.
Он би све то посматрао одозго са висине,
Мртав ладан.
Али Он не мари ни за то ни за мене,
Њему су доктори теологије,
Од Арија на овамо прописивали такво и такво
                                                               понашање.
И он се придржава тога,
Иначе би они окрутни епископи,
Предвођени царем нашли другог Бога,
А мене би сви оставили на цедилу,
Да чекам без песме,
Да замишљам како песма и ја летимо,
А зна се и без њега,
Да човек и песма могу да лете,
Ако су заљубљени,
Ако су блесави,
Или ако су нашминкани.
Али нико није луд да лети сам,
Без песме човек је као птица без крила.
XI
Малог је оставио да се игра у песку,
Мора да прави људе,
Не децу, људе од блата.
Заиграо се у песку,
Правећи људе,
У заносу је направио неколико погрешних
                                                                      потеза,
Није био баш пажљив,
Мали је, немоћан је,
Људи су му се отели,
Почело је размножавање невероватном
                                                                 брзином.
За тај промашај није кажњен од Бога оца,
Нити је добио пацке од учитеља,
А није ни клечао у ћошку на, као мед жутом,
                                                ацтечком кукурузу.
Децу могу да праве и будале,
А човека могу да праве само прави људи.
XII
За моју песму није марио,
Посве је заборавио,
А ја сам је чекао,
Само да ми се укаже!
Док се он измотавао,
Када је постао Бог,
Чак, почео је да се прави важан
И да редовно игра игре које су му епископи
                                                   прописивали,
Њему, а и њима,
Од сабора до сабора,
Некада заједно са царем, а најчешће сами.
Одједанпут, Њему је синуло,
Досетио се да је то уносно,
Да га епископи и цар злоупотребљавају,
Да, свако је радио свој посао.
Брадоња се успротивио,
Разапели су га и попели на дрво,
Потом су га једногласно прогласили за Бога,
А ја сам остао поред кривог дрвета,
Своју песму да чекам.
Мени фали дашчица,
Можете мислити колико је фалило Њему,
Што је човек већи, више му и фали,
Али мени не треба царство Његово,
Ја само хоћу песма да ми се укаже!
XIII
Човек не може да не верује,
Гледаш га како он верује,
Био сам наиван све сам му веровао,
Све док се моја душа није појавила као песма,
Он је нестао, кроз пијавицу  се успео
Севало је, грмело је тако снажно и убедљиво
Запамтио сам то,
Цвеће у башти и на тераси потпуно је
                                                         упропашћено.
Епископи су га убили и причу су наместили,
У великој књизи, отишао је да би дошао,
Није ли то исто као,
Иди ми, дођи ми,
Не бринем више за њега,
И мртав се сналази.
 
      ________Извор: СТОЈАН БОГДАНОВИЋ КРИВО ДРВО, Ниш, 2013: видети више: http://www.stojanbog.net/?p=711
исто.симболично, зарђале преврнуте колечке! фотодокументација заветина

Ecumenical Newspapers

Ecumenical Newspapers
Уредник "Заветина"