СРПСКА РЕНЕСАНСА

Иконе које су сачувале национални понос & Борис СУБАШИЋ | 11. октобар 2016. 14:33 |
У Музеју Српске православне цркве отворена изложба иконописа из времена прве обнове Пећке патријаршије од 1557. до 1690. године

Владан Вукосављевић и српски патријарх Иринеј на отварању

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  САНУ на Охриду
• 
  Цртање је најбољи лек за бол

• Ко плаћа незнање и неукус?
• Благо креће за Перуђу
• Песмом разгалили Русе

СКРИВЕНО благо српске духовне и уметничке баштине, више од сто готово непознатих икона, правих ремек-дела, доступно је јавности од 10. октобрана изложби "Српски иконопис на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557-1690." у Музеју Српске православне цркве. Ову изузетну поставку, један од најважнијих културних догађаја ове године, свечано су отворили патријарх српски Иринеј и министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Он је поручио да иконопис са простора обновљене Пећке патријаршије представља један од стожера нашег културног идентитета. - Занимљивост овог веома богатог и плодног периода је известан тематски отклон од византијске школе иконописа, јер се главне хришћанске теме обогаћују догађајима из националне историје - рекао је Вукосављевић. - То говори једну врло значајну ствар, да су стуб нашег националног идентитета и стуб очувања националног поноса представљале с једне стране епске народне песме, а с друге овакав иконопис. Тако је у потпуности остварен дубок социолошки, друштвени и психолошки циљ: требало је поробљеном народу рећи да не представља турско робље већ да је имао славу, државу, идентитет и понос. И да ће, ако сачува свест о томе, до обнове државе и славе сигурно доћи. Историја је показала да су били у праву.

Патријарх српски Иринеј је указао да изложене иконе не изгледају као у време кад су створене, већ носе трагове које је на њима оставило време. Многа дела су оштетили зуб времена али и болесна мржња и вандализам.

- Неке од њих су и уништаване, али се лепота и светост тих икона и те како виде. Изложба треба да нас подсети и на наше време. Оне су прављене на нашем светом Косову и Метохији, на простору који је данас веома угрожен и који се отима од српске историје и српског народа. Нека нас изложба подсети да подигнемо свој глас, овде и ван наших граница, да учинимо све да сачувамо оно што је наше. Никога не угрожавамо, него чувамо оно што смо увек имали и што за свагда треба да остане у нашем народу, историји и култури - казао је патријарх Иринеј.

Опело Стефана Дечанског из Пећке патријаршије

Филмскa фрескa Београда

Дух несталог Београда Р. Р. | 07. октобар 2016. 22:41 | Обновљени документарац о нашој престоници приказан на фестивалу у Италији. Аутор филма Војин Ђорђевић, а прва премијера 1932. у биоскопу "Уранија"

Сцена из филма Војина Ђорђевића

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Слађана Зарић: Злочин без казне
• 
  Прича о првом олимипијцу

• Снима се филм о Дивљану
• "Небеска тема" о идолу генерација
• Филм о дому анђела

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ филмски запис о Београду између два светска рата приказан је јуче на престижном италијанском фестивалу немог филма, јединственој светској манифестацији која се одржава у Порденонеу.Реч је о документарном филму "Београд, престоница Краљевине Југославије" редитеља и сценаристе Војина М. Ђорђевића из 1932, сниматељи су били "Новак и Смех", а продуцент предузеће "Југословенски просветни филм". Свечана премијера првог филма о нашем главном граду одржана је у биоскопу "Уранија" средином марта 1932, који је био попуњен публиком до последњег места.

Аутор филма Војин М. Ђорђевић (1897-1985) био је познати новинар, фотограф, историчар филма, а у том тренутку и генерални секретар Државне филмске централе у Београду. У време новинарске премијере, средином јануара 1932, овај документарац имао је алтерантивни наслов "Београд на размеђу Истока и Запада", био је дугачак 2.050 метара, а онда је за мартовску премијеру скраћен на око 1.500 метара. Извештач листа "Београдске општинске новине" написао је тада да филм "приказује престоницу каква је била и каква је данас, да је он један део њене историје, као што је веран документ њеног данашњег интензивног живота".

И мада су реакције биле углавном позитивне, тадашњи критичари су сматрали да је филм предугачак, да му "фали основна линија" да би био разумљив и странцима, због чега је скраћен за више од 500 метара. Критичар тада политички утицајног дневника "Време" записао је да се "после ситних фрагментарних филмова без особитог значаја по општи приказ вароши, најзад појавио филм о Београду који у целости приказује живот, стварање, видике, историју и лепоте наше престонице".

Филмску фреску Београда, који је из турске калдрме и влажних кућа од блата "ускочио" на модерни асфалт, издигавши се из пепела после страховитог уништења и пљачкања у Првом светском рату, премијерно ћемо видети почетком идуће године.

ПОДВИГ АРХИВА КИНОТЕКЕ

НА припреми дигиталне копије првог документарца о Београду стручњаци Архива Југословенске кинотеке радили су неколико претходних месеци, а нова копија је направљена са шест ролни радне копије, у којој су кадрови били потпуно измешани и нису постојали међунаписи. Како је објаснио Александар Ердељановић, управник Архива Кинотеке, они су искоришћени из сачуваног оригиналног Ђорђевићевог сценарија, и сви се налазе у новој копији, иако неки кадрови филма у вези са њима данас не постоје.

Дух несталог Београда