Сударам се са јутром, клопкама, пипом; са хридима јучерашњих дана и ноћи. Љубав није оно што већина мисли, што и сам помишљаш;љубав је оно што остане када заљубљеност изгори...
Ко ми шаље ове мисли на крају једног тешког мукотрпног дана?Онај чије се име не спомиње? Или нека чудна и умишљена из другог света?
Нека Луткаста? Или нека маскирана? Која мења презимена брже од чарапа?
Или је то нека права Вучица, која би изабрала тебе без и да чује које су јој друге опцијед - увек би изабрала тебе? (Врло ретка, ретка зверка?)
Нема коментара:
Постави коментар