.....
Бављење било којом врстом окултизма (између осталог и кабалом) уводи човека у оштење са палим духовима. Заражен болешћу сујете и без духовног вида да се види зјапећи бездан испред, такав човек бива поробљен од демона. Свако бављење магијом и окултизмом завршавају духовном смрћу. Довољно је сетити се страшне историје смрти мага и врачара Јоханеса Фауста (ок. 1480- ок. 1540). Он је ступио у договор са ђаволом који му је пружио сва ‘блага’ овог света. Фауст се сложио да за то преда ђаволу своју душу. Када је рок договора истекао, ђаво је тачно у указану ноћ узео његову душу у пакао. До нас су дошла сведочанства савременика о њему.
Ево сведочанства једнога од делатника Реформације, Филипа Меланхтона (1497-1560): „Познавао сам човека по имену Фауст, из Кундлинга, малог градића у суседству са мојим местом рођења. Као студент у Кракову, он је изучавао магију којом су се тамо раније усрдно бавили и о којој су јавно држали предавања. Он је много путовао по свету и свуда се распитивао о тајним наукама. Дошавши у Венецију и желећи да запрепасти људе нечувеним призором, он је објавио да ће узлетети на небо. Трудом ђавола се подигао у ваздух, али се толико нагло спустио на земљу да само што није испустио дух, међутим, остао је жив. Последњи дан свог живота, а то је било пре неколико година, овај Јоханес Фауст је провео у једном сеоцу Вјуртембершке кнежевине, удубљен у мрачна размишљања. Домаћин га је питао за узрок такве туге, толико противне његовом карактеру и навикама… Одговорио је овим речима: „Немој се уплашити ове ноћи“. Тачно у поноћ, дом се заљуљао. Приметивши следећег јутра да Фауст не излази из његове собе и сачекавши до поднева, домаћин је окупио људе и одважио се да уђе. Нашао га је како лежи на поду око постеље; тако га је умртвио ђаво“. (Легенда о докторе Фаусте. Ред. В.М. Жирмунский. М., изд. «Наука», 1978).
Трагедија је почела пре две хиљаде година због окамењеног неприхватања новозаветне благодати од стране фарисеја и књижевника, о којој су објављивали Богом надахнути пророци. Отпадање од живог извора Истине неизбежно води ка умртвљивању и бесплодности.
Суво лишће октобра,
Глуви питомци мрака,
Где летите ви?
Зашто сте од дрвета живота отпали?
Вама је туђ и стран Витлејем,
И јасле нисте видели.
О.Мандељштам.
‘Где ноћ баца сидро’. 1920 ---- одломак, видети више:
Бављење било којом врстом окултизма (између осталог и кабалом) уводи човека у оштење са палим духовима. Заражен болешћу сујете и без духовног вида да се види зјапећи бездан испред, такав човек бива поробљен од демона. Свако бављење магијом и окултизмом завршавају духовном смрћу. Довољно је сетити се страшне историје смрти мага и врачара Јоханеса Фауста (ок. 1480- ок. 1540). Он је ступио у договор са ђаволом који му је пружио сва ‘блага’ овог света. Фауст се сложио да за то преда ђаволу своју душу. Када је рок договора истекао, ђаво је тачно у указану ноћ узео његову душу у пакао. До нас су дошла сведочанства савременика о њему.
Ево сведочанства једнога од делатника Реформације, Филипа Меланхтона (1497-1560): „Познавао сам човека по имену Фауст, из Кундлинга, малог градића у суседству са мојим местом рођења. Као студент у Кракову, он је изучавао магију којом су се тамо раније усрдно бавили и о којој су јавно држали предавања. Он је много путовао по свету и свуда се распитивао о тајним наукама. Дошавши у Венецију и желећи да запрепасти људе нечувеним призором, он је објавио да ће узлетети на небо. Трудом ђавола се подигао у ваздух, али се толико нагло спустио на земљу да само што није испустио дух, међутим, остао је жив. Последњи дан свог живота, а то је било пре неколико година, овај Јоханес Фауст је провео у једном сеоцу Вјуртембершке кнежевине, удубљен у мрачна размишљања. Домаћин га је питао за узрок такве туге, толико противне његовом карактеру и навикама… Одговорио је овим речима: „Немој се уплашити ове ноћи“. Тачно у поноћ, дом се заљуљао. Приметивши следећег јутра да Фауст не излази из његове собе и сачекавши до поднева, домаћин је окупио људе и одважио се да уђе. Нашао га је како лежи на поду око постеље; тако га је умртвио ђаво“. (Легенда о докторе Фаусте. Ред. В.М. Жирмунский. М., изд. «Наука», 1978).
Трагедија је почела пре две хиљаде година због окамењеног неприхватања новозаветне благодати од стране фарисеја и књижевника, о којој су објављивали Богом надахнути пророци. Отпадање од живог извора Истине неизбежно води ка умртвљивању и бесплодности.
Суво лишће октобра,
Глуви питомци мрака,
Где летите ви?
Зашто сте од дрвета живота отпали?
Вама је туђ и стран Витлејем,
И јасле нисте видели.
О.Мандељштам.
‘Где ноћ баца сидро’. 1920 ---- одломак, видети више:
Нема коментара:
Постави коментар