ћилибар

Ћилибар (јантар, амбер) заправо и није камен! Настао је као чудесна мешавина различитих биљних смола са дрвећа које је расло и пре педесет милиона година, пре свега у Скандинавији и околини Балтичког мора. Садржи водоник, кисеоник, угљеник у облику јантарне киселине, етерична уља... У ћилибару понекад остану сачувани мехурићи воде, остаци лишћа, цвећа, делови фосила инсеката, чак и пауковa мрежa. Догоди се да у ћилибару буде и гуштер, али ретко када јер веће животиње успеју да се извуку из лепљиве масе. Ситнији инсекти заувек остају окамењени у смоли, а подаци говоре да најстарији мрав пронађен у ћилибару датира од пре сто милиона година. (...) У камено доба користили су га као средство плаћања, у антици је често повезиван с разним веровањима па су га носили као амајлију и накит. Био је додатак за разне мирисне масти. Као лек се користио против упала и реуме. На Оријенту се носио као талисман против злих духова. Веровања Једнo од веровања каже да је настао као скамењена суза коју је Ева пролила када је одвојена од Адама; друго каже да је у ћилибару окамењен сунчев зрак, док Келти верују да ћилибар представља божје сузе. више >>>>>

Translate

ШИРОК ВИДИК

ШИРОК ВИДИК
Поглед кроз "Капију Звижда". Пројекат "Заветина". Виртуелни музеј...

ДИЦА СЗ

ДИЦА СЗ
Документационо информациони Центар Сазвежђа Заветина

четвртак, 22. јун 2017.

Književne nagrade (brojnije od čitatelja)





Објављено је 08.11.2016.
U svom poznatom eseju "Prijedlog za ukinuće hrvatske književnosti" pisac i prof. Pavao Pavličić u nekoliko rečenica postavio je dijagnozu književnim nagradama u današnje vrijeme: “Zato neka ih bude od svake ruke: državnih, županijskih, općinskih, a i takvih koje dodjeljuju pojedine javne ili privatne firme. Uvjet je samo jedan: da među tim nagradama ne bude nikakve hijerarhije. Neka, dakle, običnim ljudima nikako ne bude jasno koja je od njih važnija, koja manje važna, koju dodjeljuje struka, a koju netko drugi. A sve to s jednim ciljem: da se svaka nagrada što brže zaboravi, a da nagrade jedna drugoj smetaju.“
O fenomenu književnih nagrada; domaćih, regionalnih, korporativnih, financijskih i časnih te o kriterijima njihovih dodjela s poznatom književnom kritičarkom Jagnom Pogačnik te višestruko nagrađivanim autorom Farukom Šehićem razgovarala je urednica i voditeljica Književnog petka Ivana Bodrožić.

Нема коментара: