Мачак Жућа је нестао, кад се појавила једна тврдоглава црна кучка, луталица. И нико га више није видео.
Кад је кучка почела да краде јаја из гнезда, непуну годину након што је долутала са неког влашког салаша, послали смо је тамо где треба. Завршила је у селу Р., на раскршћу путева:снашла је, окотила у некој слами. Долази пред пекару кад огладни.
У току зиме, комшијске мачке су нашле уточиште у нашпј шупи, на тавану, направиле су тунел, окотиле се. Видели смо за ведрих дана, како излали један мали жућа, и решили да га усвојимо. Нешто је отерало мачке из шуше - ласица? Твор? Оставиле су Жућу, који је био наш пљунути Стари Жућа, набавили смо млеко и друго, унели га у кућу, ризикујући да зарадимо неку инфекцију- Неколико месеци смо му посветили; бактали се са њим; порастао је; свуда нас је пратио, па и по Другом своришту; залетао се на јесенчиће пилиће; почели смо га надгледати. Неколико месеци. Кад је напао једно пиле, затекли смо се на лицу места, и донели преку пресуду: Однели смо га у једно од суседних села, и заборавили на Жућу бр. 2.
Оставили смо на раскршћу села В. Б. и чинило се да више нећемо да држимо мачке. Шпчетком пролећа, одемо код зубара у Р., кад испред зграде стоматолошке ординације - Жућа, кога смо оставили у В. Б!
Гега се. Иде према нама! - Жуле, јеси ли то ти!Ух, ала си потхрањен!
Пришао нам је и мазио нам се око ногу... - Хоћемо ли да га понесемо у кола и тамо затворимо, док доктор заврши са твојим зубом?
- Е то не може! - То нисам рекао ја, већ Жућа који је претрчао пут и зауставио се пред рибарницом, тј. кафаном где мирише пржена риба...
Тамо је почео да разговара са неким бекријама! И запачио цигару!
И шта даље да причам? Крај. Ове цивилизације...
* *
* *
Аха. Чим сам видео ову карикатуру помислио сам на две будела, на једну рођену 1951. И на другу 1952.
Значи, зато ћутиш? Маца ти је одгризла језик?!
*
*
*
Да, да, слажем се са тобом. Треба бити природан: помирити се са неким "истинама" , попут ове о искрености мушкараца.
Све је боље од њих, природа на првом месту, по природи неприродна као ово невероватно дрво...
Нема коментара:
Постави коментар