ДИЗ (снимак из Шведске;10.03.2019.)
ШИРОК ВИДИК
Поглед кроз "Капију Звижда". Имање "Заветина"...
ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З
среда, 16. децембар 2020.
уторак, 15. децембар 2020.
недеља, 13. децембар 2020.
петак, 11. децембар 2020.
петак, 4. децембар 2020.
недеља, 29. новембар 2020.
уторак, 24. новембар 2020.
среда, 18. новембар 2020.
недеља, 15. новембар 2020.
петак, 13. новембар 2020.
ЗАСТРАШУЈУЋЕ: ШТА КАНАДУ ЧЕКА?
Али и Планету!
Zastrašujuće izlaganje kanadskog političara: Svet se sprema na nešto strašno a javnost nije upoznata – VIDEO
Da li je veliki reset pred nama? Detalji kako će se odvijati polako se pojavljuju. Na internetu smo pročitali jedno pismo na koje nas je upozorio čitalac.
Dva-tri dana smo proverili šta se dešava. Potom smo pali na video kanadskog političara Randija Hilera, koji u Parlamentu postavlja pitanja o velikom broju kampova koji se grade u Kanadi, u kojima žele da smeste ne samo bolesne, već i druge.
Kanada zaista priprema kampove za mnogo više ljudi nego što navodno pati od koronavirusa, ali ne daje konkretan odgovor za koga tačno priprema ostatak kapaciteta.
Odluka o objavljivanju ove poruke, koja se pojavila nedavno, doneta je danas, jer se mere najavljuju i u Francuskoj do aprila 20021. Sve se to radi na osnovu lažnih statistika o navodnoj infekciji, a ne previše osetljivih PCR testova. Istog dana, kada su glavni mediji najavili moguće potpuno zatvaranje Francuske do aprila 2021. godine, potvrđena je vest da je statistika pacijenata bila lažna zbog preosetljivih PCR testova.
Međutim, kada smo shvatili, takođe iz francuskih glavnih medija, da broj primljenih pacijenata i onih u reanimaciji verovatno ne odgovara, shvatili smo da onaj ispod poruka ne treba zanemariti. Ako je ono što je napisano u njoj istina od 10%, moramo biti svesni da smo svi u velikoj opasnosti, jer će nam psihopati doći glave.
PORUKA ČLANA ODBORA U LIBERALNOJ STRANICI KANADE:
„Želim da vam dam neke vrlo važne informacije. Član sam odbora Liberalne partije Kanade. Sedim u nekoliko odborničkih grupa, ali informacije koje pružam potiču od Odbora za strateško planiranje (kojim upravlja premijer).
Moram da osnujem tim kome ovo nije drago, ali moram. Kao Kanađanin i, što je još važnije, kao roditelj koji želi bolju budućnost, ne samo za moju decu, već i za druge. Još jedan razlog zbog kojeg to radim je taj što je približno 30% članova odbora nezadovoljno smerom kojim idemo u Kanadi, ali naša mišljenja su zanemarena i oni planiraju da napreduju ka svojim ciljevima. Takođe su vrlo jasno stavili do znanja da ništa neće zaustaviti planirane ishode.
Mapu puta i odredište odredio je premijer i oni su sledeći:
Faza u ograničenjima sekundarnog zaključavanja nivoom svetlosti, počev od glavnih gradskih područja i pružajući se ka spolja. Očekuje se do novembra 2020.
Požurite sa nabavkom (ili izgradnjom) izolacionih objekata u svakoj provinciji i teritoriji. Očekuje se do decembra 2020.
Svakodnevni novi slučajevi COVIDA-19 premašit će kapacitet testiranja, uključujući povećanje broja smrtnih slučajeva povezanih s COVID-om prateći iste krive rasta. Očekuje se do kraja novembra 2020.
Potpuno sekundarno zaključavanje (mnogo strože od ograničenja prve i druge trenutne faze). Očekuje se do kraja decembra 2020. i početka januara 2021. godine.
Reforma i proširenje programa nezaposlenosti trebalo bi da pređu na univerzalni program osnovnog dohotka. Očekuje se do prvog kvartala 2021.
Predviđena mutacija COVIDA-19 i / ili koinfekcija sa sekundarnim virusom (nazvanim COVID-21) što dovodi do trećeg talasa sa mnogo većom stopom mortaliteta i većom stopom infekcije. Očekuje se do februara 2021.
Svakodnevni novi slučajevi hospitalizacija iz COVIDA-21 i smrtnih slučajeva povezanih sa COVIDA-19 i COVIDA-21 premašit će kapacitet medicinskih ustanova. Očekivani K1 – K2 2021.
Biće primenjena pojačana ograničenja i karantini (zvani Treća brava). Uvešće se potpuna ograničenja putovanja (uključujući međupokrajinske i međugradske). Očekivano K2 2021.
Prelazak pojedinaca na univerzalni program osnovnog dohotka. Očekuje se sredinom K2 2021.
Predviđeni raspad lanca snabdevanja, nestašica zaliha, velika ekonomska nestabilnost. Očekuje se krajem K2 2021. Raspoređivanje vojnog osoblja u glavnim gradskim oblastima, kao i na svim glavnim putevima radi uspostavljanja putnih kontrolnih punktova. Ograničite putovanja i kretanje. Pružiti logističku podršku području. Očekuje se do trećeg kvartala 2021.
Zajedno sa tom mapom, od Odbora za strateško planiranje zatraženo je da osmisli efikasan način za tranziciju Kanađana kako bi ostvarili ekonomski poduhvat bez presedana. Šta bi promenilo lice Kanade i zauvek promenilo život Kanađana. Rečeno nam je da će, kako bi nadoknadila ono što je u suštini bio ekonomski kolaps na međunarodnom nivou, savezna vlada ponuditi Kanađanima potpuno oslobađanje duga.
Evo kako to funkcioniše:
Savezna vlada će ponuditi da izbriše sve lične dugove (hipoteke, zajmovi, kreditne kartice itd.). Za to će sva sredstva za Kanadu obezbediti MMF, koji će postati poznat kao Svetski program otplate duga. U zamenu za prihvatanje ovog opšteg oproštaja duga, pojedinac bi zauvek izgubio vlasništvo nad bilo kojom imovinom i ličnom imovinom.
Pojedinac bi takođe morao da pristane da učestvuje u rasporedu vakcinacije protiv COVIDA-19 i COVIDA-21, što bi omogućeno neograničeno putovanje i neograničen život čak i pod potpunim zaključavanjem (koristeći identifikaciju fotografije nazvanu Canadian HealthPass).
Članovi odbora pitali su ko će u tom scenariju postati vlasnik zaplenjene imovine i šta će se dogoditi sa zajmodavcima ili finansijskim institucijama, jednostavno nam je rečeno da će „Svetski program za otkazivanje duga obraditi sve detalje“.
Nekoliko članova odbora takođe je pitalo šta će se dogoditi sa pojedincima ako odbiju da učestvuju u globalnom programu otplate duga ili HealthPass-u ili rasporedu vakcinacija, a odgovor koji smo dobili bio je vrlo zabrinjavajući.
U osnovi, rečeno nam je da je naša dužnost pružiti plan koji će osigurati da se to nikada ne dogodi. Rečeno nam je da je u najboljem interesu pojedinaca da učestvuju. Kada je nekoliko članova odbora neumorno tražilo odgovor, rečeno nam je da će oni koji to odbiju prvo živeti pod ograničenjima zaključavanja na neodređeno vreme. I da će se u kratkom vremenskom periodu, kako bi sve više i više Kanađana prešlo na program otpuštanja dugova, oni koji odbiju da učestvuju smatrati rizikom javne bezbednosti i biti preseljeni u izolacione objekte.
Uđu u ove ustanove, imaće dve mogućnosti, učestvovati u programu oproštaja duga i biti pušteni ili ostati na neodređeno vreme u samici pod ozbiljnom klasifikacijom rizika po javno zdravlje i biće lišeni sve imovine.
Kao što možete da zamislite, nakon što sam sve ovo čuo, usledila je prilično žestoka rasprava koja je eskalirala dalje od svega čemu sam ikada bio svedok. Na kraju, PMO je nagovestio da će se cela agenda kretati napred bez obzira na to ko se slaže ili ne. Da nije samo Kanada, u stvari, sve države bi imale slične mape puta i agende.
Da treba da koristimo situacije koje su pred nama da promovišemo promene u sve većem obimu za boljitak svih. Protivnički članovi i oni koji su pokrenuli ključna pitanja koja su proizašla iz svega bili su potpuno ignorisani. Naša mišljenja i zabrinutosti su zanemareni. Jednostavno nam je rečeno da to samo uradimo.
Znam samo da mi se ne sviđa i mislim da će Kanađane odvesti u mračnu budućnost “.
Glavni reset kao kontrolisani proces opisan je na portalu Logical pre godinu dana. Dok su drugi objašnjavali da se moramo otvoriti, prodati sve, biti konkurentniji od Kineza, on kaže da su naše zemlje premale da bi samostalno opstale – matematika nam je jasno pokazala da bez velikog poništavanja nije moguće izaći iz dužničkog ropstva. Monetarni sistem, zasnovan na lošim kreditima, koji stvaraju monetarnu depresiju, vekovima parazitira na radnicima i preduzetnicima.
Kriminalne ideje neće biti dovoljne za ostvarenje Velikog reseta. Siromašne zemlje i veliki broj radnika će patiti, ali pitanje je šta će biti sa štednjom i obveznicama, direktno i indirektno u rukama srednje klase?...
четвртак, 12. новембар 2020.
O ovome se ćuti u Srbiji: Pomen nevinim civilnim žrtvama iz 1944. godine
Na Mitrovdanske zadušnice petu godinu u nizu, kod devastirane Kraljeve česme u Lisičijem potoku, u organizaciji udruženja “U ime naroda za slobodnu Srbiju” održan je u nedelju 8 novembra, skup podrške i Inicijativi za podizanje prvog spomenika i pomen svim nevinim žrtvama komunističkog režima ubijenim u vansudskim likvidacijama krajem 1944. godine.
Pored princa Filipa i princeze Danice, ovom skupu su po prvi put prisustvovali predstavnici Vojske Srbije, predsjednik opštine Rakovica Miloš Simić, kao i članovi brojnih udruženja i stranaka.
Skup je počeo parastosom svim nevinim žrtvama Rakovice, Beograda i Srbije koji je služio protojerej-stavrofor Ilija Šmigić.
Istoričar Čedomir Antić je u svom govoru rekao da za grobnicu, koja spada među desetine najvećih u Evropi, ni danas većina Beograđana ne zna.
– Na ovom mjestu leži oko 3.500 Beograđana.Tokom 1944/45 godine velikom većinom bez suda, mimo bilo kakvog zakona, u Beogradu je ubijeno 7.000 njegovih građana – rekao je Antić i podsjetio na činjenicu da je Beograd uoči Drugog svjetskog rata imao 300.000 stanovnika, a taj broj je tokom rata pao na 100.000.
– U Srbiji je tokom 1944. godine stradalo duplo više ljudi nego od Nijemaca u vrijeme ustanka 1941. godine. Neki kažu da se Beograd tada oslobodio onih koji su sarađivali sa okupatorom. Taj stav je sramotan, ako ništa drugo, ono iz aritmetičkih razloga – zaključio je Antić.
Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, se zapitao ko su bile žrtve velikih zločina koji su se dešavali u periodu od oktobra 1944. do ljeta 1945. godine.
– Ubijen je veliki srpski književnik i narodni poslanik Grigorije Božović, kao i veliki srpski vojvoda Petar Bojović koji je pretučen do smrti. Istu sudbinu imao je i heroj odbrane Beograda iz 1915. godine major Dragutin Gavrilović koji je poslije povratka iz njemačkog zarobljeništva, uhapšen od komunista, kao i hiljade drugih… – rekao je Ristić.
On je dodao da u novoj državnoj tvorevini nije bilo mjesta za ljude kao što su rektor Univerziteta u Beogradu i predsjednik SANU Slobodan Jovanović, kao ni za heroja Prvog svjetskog rata Stanislava Krakova, prvog ambasadora Kraljevine Jugoslavije pjesnika Jovana Dučića, kao ni za Miloša Crnjanskog i mnogih drugih.
– Trebalo je ubiti srpski duh, samopoštovanje, samosvojnost. U većini slučajeva izvršioci su bili Srbi. Nažalost, zadivljeni i fascinirani velikim arhitektom zločina Josipom Brozom Titom i danas od njega prave brend, u gradu u kome je on inicirao i naredio izvršenje tog nevjerovatnog zločina – rekao je Ristić koji se zapitao kako da u budućnosti ne pravimo greške koje su nas pratile u dosadašnjoj istoriji.
Skupu se obratila Milena Keserović, ćerka majora Dragutina Keserovića, koji je tokom Drugog svjetskog rata bio komandant Rasinskog korpusa i vojvoda kopaonički. Za vrijeme ustanka u Srbiji 1941. godine komandovao je napadom na Nijemce u Kruševcu. Po završetku rata komunistički sud ga je osudio na strijeljanje “zbog zločina protiv naroda i države, zbog pomaganja okupatoru, zbog saradnje sa vladom Milana Nedića i zbog neprijateljske delatnosti protiv nove države uperene na podrivanju novog ustavnog poretka, mira i bezbednosti”.
Strijeljan je na nepoznatom mjestu u Beogradu 17. avgusta 1945. godine.
Okupljene je u ime organizatora pozdravio dr Srđan Cvetković koji je podsjetio da su molitvena okupljanja za duše nevino stradalih započela prije pet godina.
– Tada je održan prvi pomen a ujedno smo počeli sa uređenjem ovog mjesta. Oni koji su slučajno prolazili ovuda mogli su da vide močvaru, šikaru i zatrpanu česmu kralja Aleksandra. Bilo nas je svega desetak, a predvodio nas je rakovački đakon Aleksandar Azdejković. Krug ljudi se širio, pa smo uspjeli jedne godine da otkopamo česmu, druge da posječemo drveće… – rekao je Cvetković i napomenuo da je često imao primjedbe zbog izbora govornika.
– Moramo da se saberemo nad ovakvim stvarima koje su prije svega ljudske i hrišćanske. Ovdje treba da dođu predstavnici i vlasti i opozicije. Ovo je samo jedna od 200 i nešto tajnih grobnica u Srbiji u kojima, prema popisu, počiva najmanje 35.000 ljudi. Taj broj sigurno nije konačan. Naša je misija da sva ta mjesta obilježimo i uredimo. Najprije da krenemo odavde – zaključio je Cvetković.
СРБИН.инфо ©
#Belgrade,#Beograd,#najnovijevesti,#najnovijevesti,#novosti,#Serbia,#Serbian,#Srbi,#Srbija,#srbininfo,#uživo,#vestdana,#vesti,#vestiizsrbije,
четвртак, 22. октобар 2020.
уторак, 21. јул 2020.
петак, 17. јул 2020.
четвртак, 2. јул 2020.
среда, 1. јул 2020.
Branko Dragaš: PISMO PRIJATELJIMA POKRETA SVETLO
БРАНКО ДРАГАШ је упутио писмо пријатељима, симпатизерима и члановима ПОКРЕТА СВЕТЛО у коме је појаснио ставове, идеје, начела и принципе деловања овог покрета. "Многи нису разумели нашу идеју, па су нас напустили и учестовали у лажним и намештеним изборима, јер се боре за своје личне интересе, уместо за интересе државе и народа. Покрет Светло је једини остао на политичкој сцени уз народ и због тога ми не учествујемо у овом политичком циркусу, јер је то нова превара", рекао је наш чувени економиста и позвао грађане Србије и расејања да се придруже СВЕТЛУ у борби за духовни и економски препород Србије, непосредну демократију и друштво без професионалних политичара.
петак, 26. јун 2020.
уторак, 23. јун 2020.
недеља, 14. јун 2020.
петак, 12. јун 2020.
понедељак, 8. јун 2020.
недеља, 31. мај 2020.
петак, 29. мај 2020.
среда, 27. мај 2020.
S kolena na koleno - Sudjenice
14,2 хиљ. пратилаца
Verovanje u sudjenice i običaje u vezi sa njima oduvek je bilo prisutno u srpskom narodu. U emisiji ,,S kolena na koleno'' o tome razgovaramo sa etnologom i etnolingvistom dr Ljubinkom Radenkovićem.
Emisija ,,S kolena na koleno'' je jedna od emisija novinarke Olivere Milovanović koja je za sedam godina kao urednik i autor uradila dve stotine radijskih emisija. Neke od njih ćete slušati na Serbon Wizards-u.
Emisija ,,S kolena na koleno'' je jedna od emisija novinarke Olivere Milovanović koja je za sedam godina kao urednik i autor uradila dve stotine radijskih emisija. Neke od njih ćete slušati na Serbon Wizards-u.
уторак, 26. мај 2020.
среда, 20. мај 2020.
INTERVJU: Saša Radulović - Suverenisti moraju srušiti Vučića i Sorošev s...
Gost Slavija info bio je predsednik Dosta je bilo Saša Radulović. U emisiji Intervju Radulović je objasnio vezu Vučića i duboke države i dodao da je krajnji cilj da Srbija bude Nemačka kolonija i zemlja jeftine radne snage. Ključne stvari po rečima Radulovića su izdaja Kosova i Metohije, EU, naseljavanje migranata i prirodni priraštaj. Za Slavija info Radulović je objasnio i kako funkcioniše sistem zaduživanja kao i to gde se jedino na svetu mogu štampati pare. Zaduživanje je najači metod porobljavanja države ali i naroda i to moramo prekinuti i potpuno napraviti zaokret od globalista ka suverenistima, jer je nažalost Srbija po prvi put u istoriji na pogrešnoj strani. Radulović je ubeđen da će suverenisti uspeti da sruše sisteme globalista poput EU i Soroša. Virus je bio obična pandemija histerije sa ciljem oduzimanja slobode ljudima. Saša Radulović je ukazao i na to da je i sam imao zablude u vezi EU i da je shvatio da nas oni baš ovakve žele. Kao suverenista zalaže se za slobodu posedovanja ali ne i nošenja oružija dok se trenutna vlast upravo bori protiv toga. Nažalost Srbi uče pogrešnu istoriju a veliki lobi se bori protiv toga da se sazna otkad i kako su nas porobili a kao dobar primer naveo je velikog istoričara Miloša Milojevića koji je svojim istraživanja mnogo toga otkrio.
уторак, 19. мај 2020.
понедељак, 18. мај 2020.
уторак, 12. мај 2020.
Поводом фотографије из околине Пирота. Из Србије, која је обишла свет данас
Ево те фотографије
...
Јадни ови наши људи! Устрашени. Месецима устрашивани. Са маскама преко лица, еј, бре!!!!! Чему те маске??!!! Од кога или чега да се заразе? Ко је одговоран за ширење ужаса у Србији? Зна се!!
Они који спроводе паклени социјални инжењеринг...
 | |
| Podnožje Stare planine, okolina Pirota i fotografija Zorana Milića koja je juče obišla svetske medije. Mnogima je oči ispunila suzama. Jedan od komentara glasi: "Mene ovaj prizor čini i ponosnim i gnevnim. Ponosan na taj narod, gnevan na sudbinu. Oni ako stanu, sutra neće imati šta da jedu". Da. Tako moraju. Možda nemaju nikog da im pomogne, možda su im deca negde napolju... Ne mogu svi da budu zatvoreni u četiri zida. Zemlja ne može da čeka, mora da se obrađuje na ovaj ili onaj način. Oni se ne žale nikome, stavili su maske i požurili da završe posao u polju do policijskog časa. I ne dirajte ih. Teška je borba za opstanak u opštem beznađu, svako se bori kako ume, zna i mora, a ne sme da se stane. Dubok naklon ovim ljudima. - извор: Правда |
...
Јадни ови наши људи! Устрашени. Месецима устрашивани. Са маскама преко лица, еј, бре!!!!! Чему те маске??!!! Од кога или чега да се заразе? Ко је одговоран за ширење ужаса у Србији? Зна се!!
Они који спроводе паклени социјални инжењеринг...
понедељак, 11. мај 2020.
петак, 8. мај 2020.
среда, 6. мај 2020.
субота, 2. мај 2020.
петак, 1. мај 2020.
К о р о н а в и р у с и л и И ДОК СИJЕНА СПАВА / Власт. Стан. Шаркаменац
К
о р о н а в и р у с
и л и
И ДОК СИJЕНА СПАВА,
(ја, коњеводац и писац истинитих прича у ергели г-ђице Кларе Оливети, у Сијени, Тоскана,
ЈА ВИЛЕНИМ )
или РАДНИК НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДУ У ИНОСТРАНСТВУ
и л и
И ДОК СИJЕНА СПАВА,
(ја, коњеводац и писац истинитих прича у ергели г-ђице Кларе Оливети, у Сијени, Тоскана,
ЈА ВИЛЕНИМ )
или РАДНИК НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДУ У ИНОСТРАНСТВУ
Властимир
Станисављевић Шаркаменац
И
док Сијена спава, ја
тимарим свога Ђихијана,
и прежем га полагано и мирно као да су
пред нама светлосне године каскања уз
звук прапораца који подсећају на рускe
тројкe
кроз
мећаву. Нама, напротив, није досуђен
снег јер смо и на истоку и на западу
чувани Јадранским
и Тиренским морем
и немамо снежне зиме, али једнаки пут
на север,
као до ових морâ,
одводи нас у драгу и љубиму Тоскану,
у Фиренцу. Тамо се на брду Фијезоле,
а то је у неку руку јужни део Фиренце,
налази Госпођин стари
виноград
који ја волим да обрађујем, јер осим
коњâ,
ја
сам задужен и за њену лозу и винограде.
Срећа те родом потичем из Неготинске
крајине
где основна знања о коњима, а нарочито
о виноградима, имају и мала деца. А и
најбоље од свих могућих сенâ, на које
се ова жива душа, мој Ђихијано
беше навикао током десетак година,
ствара се баш у Тоскани
јер
изазовна и мека трава која расте повише
виноградâ је најбоља за сушење; задржава
укус и мирис, па сваки пут кад завршимо
све што је планирано око лозе, ми пуна
кола траве, гумених точкова, одвозимо
на југ, у дôм у Сијени, где нас чека Миа
Кара Клара.
Дивна
је та Моја
Клара,
како и она воли да је зовем. Сита каваљера
широке племенитости и наслеђене
госпоштине, током дужег времена, од моје
младости, с нешто мање година него њене,
кад сам стигао, па до данас та се дама
финих манира и пробраних навика имала
наизвољевати кога ће изабрати за животног
пратиоца. Бог је хтео да то буде моја
маленкост, знан Србин
из Крајине, како
ме је звала од првих дана, понекад
додајући: Добри
Србин из Крајине.
Овако ме је почела називати и позивати
нарочито кад је приметила да сам ја том
винограду у Фиренци толико посвећен и
да волим тамо да одем (с мојим Ђихијаном),
а да се задржим видљиво дуже као да то
радим свој лични виноград у Крајини.
Заиста сам и ја имао такав осећај, ал
сумњам да је то она баш много волела,
пошто газде у капитализму знају да ништа
њихово не припада раднику... Само има ту
једна друга ствар која би могла и од
приватне својине да буде јача: то су
моје године, блиске њеним – и снага
којом се својски искрено окомљујем на
оно што волим, а што је она била уочила
већ од првог дана, ил бар откад сам
виноград сматрао баш својим, док ме је
она с нестрпљењем очекивала да се вратим
и ниједну ноћ се не затекнем ван њене
куће-ранча у Сијени, с подрумима и
ергелом.
А
кад имаш виноград који волиш и ком се
несебично и без сувишног саможаљења
посвећујеш, онда Тоскана
не дâ човеку ни да мрдне преко тог брда
Фијезоле
са виноградом, на југу Фиренце, него се
у њему бива готово и кад треба и кад не
треба. Сад је време прве резидбе, раног
пролећа, и кад наша срцад куца за поласком,
ја на југ, до Сијене, а она, можда, на
север до Фиренце. Ако Роми и сунцокрети
увек путују к западу, ја и мој Ђихијано,
ми бисмо то исто требало да чинимо према
југу, заправо опет к сунцу, јер нама је
сунце вазда прилазило с југа, исто као
и наша Миа
Кара Клара
која нас сада чека, а кад стигнемо, обично
се по десет дана затворимо у велике собе
и будемо њени најважнији гости, јер би
тад проговорила и осећања за лепоту и
инцидентно отварање срцâ, и то људских,
али и коњских јер се у ергели ове жене
могло сусрести и пуно добрих омица које
Тоскана зна да изнедри
Ево,
у нади да ће нас резидба сачекати и
пупољци, са ластара и грана, знати да
сачекају тренутак кад се вратимо, ми и
несвршеног посла, летимо, и све певамо,
ка Сијени, и већ се отвара капија
вињобланског
имања
г-ђице Кларе, кроз коју улазимо, ја и мој
Ђихијано,
као младожењска запрега без сватова
које никад није тешко сакупити, уколико
би то наједном постало нужно, ал најпре
о томе треба да одлучи наша драга домаћица
која би тиме изменила свој положај:
одједном би, дакле, од газдарице постала
послушна газдарица-супруга, иако би о
понечему знала и више од свог нов-домаћина.
Добро, после те њене одлуке, још бих и
ја морао да одлучим хоћу ли брже-боље
прескочити I
резидбу
која
ме већ чека и прозива у Фиренци, и остати
са њом, у Сијени, колико она захтева...
И
на великој капији Ђихијано
угледа, и уђе распрегнут, у зелено и
велико двориште које је више личило на
пропланак са изазивајуће меком травом,
а ми двоје добрознани уђосмо, да би се
баш људски поздравили, у велику, домаћинску
кућу која је раскошна и у закаснелом
бароку
гледала
на велику и дугу улицу Сијене, чије су
се камене фасаде, стилски сличне, гиздиле:
прво, по избору материјала, пластичности,
па и према ликовној сагледивости, а
друго, по дубини плаца и окружујућем
земљишту који су се протезали до у
заталасано поље које је као и око Фиренце,
очима нудило највећма сагледавање
виноградâ...
*
Готово
једнаком брзином, којом пупољци у
јагодицама (бубушкама)
добијаху „навалу крви“, и којом су се
будили, истом том брзином смо и ми добри
виноградари, двоје старих знанаца,
дубоко грезли у зрело буђење нам
запретаних, а сличних, природа, отварали
се једно према другом, и ту закључили
да нам ваља учинити нешто на започињању
заједничког живота и изабрати где ће
се живети: у Фиренци због винограда ил
у Сијени ергеле ради.
Једно
нас је ту принуђивало да пожуримо и да
нам решење баш од тога започне: била је
то потреба да се похита у Фиренцу и што
пре ореже виноград понад свих других –
у Фијезолама,
док није касно, а коњевоци ће већ знати
са коњима и без Кларине руке...
И
док је Ђихијано,
спремајући се, узимао последњу снагу у
сувој,
a на
сено миришљавој, и проветреној стаји,
десило се нешто што није никада на овој
сиротој и намученој Тери: завладала је
епидемија новога вируса на планети,
који је до тада био непознат Светској
здравственој организацији,
имена Корона-вирус.
Италија је муњевитом брзином постала
најосетљивије место у свету, после Кине,
где се заправо вирус најпре појавио, па
потом и најпре прошао. Европа са епицентром
у Италији била је критичан простор,
Фиренца и нешто јужнија Сијена, исто
угрожени, јер се по затварању свих
граница према северу, западу и истоку,
вирус морао наћи на једином сувом и
земљаном путу, из Ломбардије ка југу –
у Тоскани. Уосталом, ако неки простор
Италије има шаролику, и у изобиљу, понуду
фауне
и
флоре,
а што добро погодује живим организмима,
онда је то ту.
Видљиви
предзнаци пандемије
брзо су одређивали облике и прописе
понашања од стране државних власти које
су се забринуле због превеликог броја
оболелих и умрлих. Од почетних лежерно
спровођених правила игре брзо се стигло
на оштре забране путовања и изласка из
куће.
То
се догодило и нама – „дуго блиским,
виноградарима“. У почетку су ови прописи
учинили да смо се понели опортуно и да,
иако би другом приликом журили својим
виноградима, овом приликом, са више
рилекса
и
тобож по
резону,
остали
у љубавној близини, и то пришили ћефу,
а не, пак, некој нужности.
Огромни
и разуђени баштенски прозори са
рококо-завесама
знали су како да у касно-зимске и
рано-пролећне месечине обасјају немирне
кревете којима је на располагању до
јутра, и до новог јутра, па опет до новог
јутра остајало цело време овога света.
Месечину је једино помало мутило питко
тосканско вино које је поглед на небо
и месец, као и поглед на најближег у
постељи, чинило дисперзивним и укупно
сиво-белим, јер дани су се низали као и
бројеви на лото-бубњу: и брзо и небројано
и небулозно, и као да су у неком
самопрескоку. Тачније незауставиво су
и неконтролисано пролазили као да нису
припадали оном ко их је одживљавао...
...
А „побуна крви“ у шипкицама чокотовог
ластара стварала је луду забуну у лози,
навиклој да буде орезана и ошишана, баш
кад до тих побуна и забуна дође, како
би, због испоштованог тренутка, најбоље
и родила. Но, ми виноградари смо били на
седмом небу, и, ако се и сетим те обавезе,
ја не могу да дођем у тај посед – путеви
су били затворени, а уз то, и љубав, међ
нама одавно заљубљенима, остваривала
се у директној понуди...
А
и Ђихијано
се
бејаше „загледао“, боље рећи „намирисао“
једном црном омицом из суседне стаје.
Извођена на дворишни боравак и шетњу,
пролазила је гиздаво пред његовим
прозором, а он онако висок и готово
достојанствен, иако виђен само кроз
омањи прозор, и он бејаше еманирао
свеједно пријатан воњ (као сваки коњ),
на који се није могло остати мирно.
Симпатисање је трајало толико дуго да
се и строги коњеводац бејаше већ навикао
да, када Ђихијано
почне
горопадно да рже, он прво изводи Црну
омицу,
па остала грла. Миа
Кара Клара
није могла то ни приметити јер се и она
беше толико навикла на гледање у месечину
да јој се нису напуштали барокни
прозори са рококо-завесама,
јер, како је слутила, држава је пропис
очас могла променити и виноградари поћи
својим исконским обавезама.
С
тога је, чинило се то заљубљенима, а под
једним истим кровом, било много упутније
да се заведено ванредно стање сматра
поклоном и остане у свили, док она шушка,
и док је то год могуће.
А
онда је и она од неког времена почела
да се потапа у бриге које сам ја, каваљер,
имао још и веће – на граници могућег
подношења, јер ми је та лоза претила да
не донесе добар род, будући да је резидба,
скоро извесно, већма била прескочена.
Па
као и у овој кући – туга, бејаше завладала
туга у свим кућама и свим улицама, као
и у свим насељима северне Италије. Живот
бејаше стао. И код људи, али једнако
толико и код биљака, а вино се не може
само од се одгајати – барем га човек
није на то до сада навикао.
Туга
се полако претварала у јад, па у чемер.
И стизала је на границу бола, кад у човеку
плаче срце које се не види, а не очи, које
плачу сузама. Туга бејаше легла на цело
Апенинско полуострво. Људи бејаху
потиштени, посебно у овој покрајини, и
у граду из ове приче – Сијени. Свако
нуђење утехе било је двоструко тужније,
и сваки предлог за попуњавање тупог и
празног времена седења у кућама –
испразан. Људи су лудели. Изгубљени и
потиштени помишљали су и на насилан
излазак из ове клопке која живот негира,
а то је значило деструкцију тога и
таквога живота. Сила одустајања од тога
чина сводила се на логику да ће корона-вирус
некога
и поштедети, те се њој и препустио избор.
Иначе у позоришту се већ по брзом
реаговању изводила драма у којој су се
неки људи и убијали јер није било излаза,
али овде
и сад
од тога се некако природно одустајало...
А
једног дана неко је иза једног прозора
који је гледао на улицу, сав поносан што
је, не убивши се, издржао све време жив
и ведар, запевушио тихо и као за себе
једну стару народну песму која је,
стигав, на „прозор преко пута“, подсетила
и тог тужног становника на јад који му
се догађа, па је и он почео да певуши,
најпре тихо, опет као за себе, да би се
удвојена песма утројила на трећем
прозору низ улицу – и река лека за тугу
полако потекла и освајала метар по метар
оживеле улице. Даље су је прихватали
сви на које је, за прозором, наишла. Песма
је све више и више, низ брдо и низ улицу,
бивала лавина која је ваљала људску
тугу у масу уздаха коју ће за сва времена
излучити на депонију непотребности и
превладаности још једног људског
изазова. Песма је одувек, заиста, била
одводна река туге од људи, макар како
се звала, а нарочито свеједно како, јер
су сви људи и све нације имали по неку
такву. Као што је ова што се јутрос у
Сијени чула, и зове И
док Сијена спава,
а која нас радује јер као Река Туге из
овога града одлива и односи дане мукâ
које смо морали да одживимо колико да
се на томе још мало доучимо човечности
и људској истрајности.
И
кад су се до последњих прелива песме
сви прозори у Сијени били отворили, Туга
је већ била и даље од градова и селâ,
односно одсељавала се на другу планету
коју није походила, а испране и просветљене
мисли човека пратиле су је погледом
некога са висине, у потреби да отуда,
где она иде, тај с висине буде позван у
помоћ јер живот је живота део, а туга је
пролазна, и док је нема, она је у
смрти
или у сну – па нек тамо и остане
– бар
док се Сијена и Тера од те туге животом
не пробуде, целе.
14.
март, 2020, Београд, к.к, кад сам почео
самоизолацију; данас је на Сајт РТС-а
доспео чланак о догађању песме у Сијени
четвртак, 30. април 2020.
среда, 29. април 2020.
The Cabal Part 1 (best viewed in full)
.....
Бављење било којом врстом окултизма (између осталог и кабалом) уводи човека у оштење са палим духовима. Заражен болешћу сујете и без духовног вида да се види зјапећи бездан испред, такав човек бива поробљен од демона. Свако бављење магијом и окултизмом завршавају духовном смрћу. Довољно је сетити се страшне историје смрти мага и врачара Јоханеса Фауста (ок. 1480- ок. 1540). Он је ступио у договор са ђаволом који му је пружио сва ‘блага’ овог света. Фауст се сложио да за то преда ђаволу своју душу. Када је рок договора истекао, ђаво је тачно у указану ноћ узео његову душу у пакао. До нас су дошла сведочанства савременика о њему.
Ево сведочанства једнога од делатника Реформације, Филипа Меланхтона (1497-1560): „Познавао сам човека по имену Фауст, из Кундлинга, малог градића у суседству са мојим местом рођења. Као студент у Кракову, он је изучавао магију којом су се тамо раније усрдно бавили и о којој су јавно држали предавања. Он је много путовао по свету и свуда се распитивао о тајним наукама. Дошавши у Венецију и желећи да запрепасти људе нечувеним призором, он је објавио да ће узлетети на небо. Трудом ђавола се подигао у ваздух, али се толико нагло спустио на земљу да само што није испустио дух, међутим, остао је жив. Последњи дан свог живота, а то је било пре неколико година, овај Јоханес Фауст је провео у једном сеоцу Вјуртембершке кнежевине, удубљен у мрачна размишљања. Домаћин га је питао за узрок такве туге, толико противне његовом карактеру и навикама… Одговорио је овим речима: „Немој се уплашити ове ноћи“. Тачно у поноћ, дом се заљуљао. Приметивши следећег јутра да Фауст не излази из његове собе и сачекавши до поднева, домаћин је окупио људе и одважио се да уђе. Нашао га је како лежи на поду око постеље; тако га је умртвио ђаво“. (Легенда о докторе Фаусте. Ред. В.М. Жирмунский. М., изд. «Наука», 1978).
Трагедија је почела пре две хиљаде година због окамењеног неприхватања новозаветне благодати од стране фарисеја и књижевника, о којој су објављивали Богом надахнути пророци. Отпадање од живог извора Истине неизбежно води ка умртвљивању и бесплодности.
Суво лишће октобра,
Глуви питомци мрака,
Где летите ви?
Зашто сте од дрвета живота отпали?
Вама је туђ и стран Витлејем,
И јасле нисте видели.
О.Мандељштам.
‘Где ноћ баца сидро’. 1920 ---- одломак, видети више:
Бављење било којом врстом окултизма (између осталог и кабалом) уводи човека у оштење са палим духовима. Заражен болешћу сујете и без духовног вида да се види зјапећи бездан испред, такав човек бива поробљен од демона. Свако бављење магијом и окултизмом завршавају духовном смрћу. Довољно је сетити се страшне историје смрти мага и врачара Јоханеса Фауста (ок. 1480- ок. 1540). Он је ступио у договор са ђаволом који му је пружио сва ‘блага’ овог света. Фауст се сложио да за то преда ђаволу своју душу. Када је рок договора истекао, ђаво је тачно у указану ноћ узео његову душу у пакао. До нас су дошла сведочанства савременика о њему.
Ево сведочанства једнога од делатника Реформације, Филипа Меланхтона (1497-1560): „Познавао сам човека по имену Фауст, из Кундлинга, малог градића у суседству са мојим местом рођења. Као студент у Кракову, он је изучавао магију којом су се тамо раније усрдно бавили и о којој су јавно држали предавања. Он је много путовао по свету и свуда се распитивао о тајним наукама. Дошавши у Венецију и желећи да запрепасти људе нечувеним призором, он је објавио да ће узлетети на небо. Трудом ђавола се подигао у ваздух, али се толико нагло спустио на земљу да само што није испустио дух, међутим, остао је жив. Последњи дан свог живота, а то је било пре неколико година, овај Јоханес Фауст је провео у једном сеоцу Вјуртембершке кнежевине, удубљен у мрачна размишљања. Домаћин га је питао за узрок такве туге, толико противне његовом карактеру и навикама… Одговорио је овим речима: „Немој се уплашити ове ноћи“. Тачно у поноћ, дом се заљуљао. Приметивши следећег јутра да Фауст не излази из његове собе и сачекавши до поднева, домаћин је окупио људе и одважио се да уђе. Нашао га је како лежи на поду око постеље; тако га је умртвио ђаво“. (Легенда о докторе Фаусте. Ред. В.М. Жирмунский. М., изд. «Наука», 1978).
Трагедија је почела пре две хиљаде година због окамењеног неприхватања новозаветне благодати од стране фарисеја и књижевника, о којој су објављивали Богом надахнути пророци. Отпадање од живог извора Истине неизбежно води ка умртвљивању и бесплодности.
Суво лишће октобра,
Глуви питомци мрака,
Где летите ви?
Зашто сте од дрвета живота отпали?
Вама је туђ и стран Витлејем,
И јасле нисте видели.
О.Мандељштам.
‘Где ноћ баца сидро’. 1920 ---- одломак, видети више:
Шта је кабала? – Јеромонах Јов Гумеров >>>>>>
субота, 18. април 2020.
четвртак, 16. април 2020.
INTERVJU: Aleksandar Nogo - U toku je veliki obračun sa satanistima širo...
Gost emisije "Intervju" bio je Aleksandar Nogo, književnik koji se godinama bori protiv pozorišta u kome vladajuće elite koriste sva dostupna sredstva manipulacije pretvarajući ljude u marionete i poslušnike. U tom pozorištu iza kojeg stoji "Duboka država", pod direktnim uticajem Vatikana i satanista, pojedinac je samo nevina žrtva čiji se opstanak dovodi u pitanje. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.
Intervju je snimljen 08.04.2020. godine putem telefona. Emisiju je vodio novinar Nemanja Oblaković.
Intervju je snimljen 08.04.2020. godine putem telefona. Emisiju je vodio novinar Nemanja Oblaković.
среда, 15. април 2020.
понедељак, 13. април 2020.
недеља, 12. април 2020.
субота, 11. април 2020.
НИКАКВЕ КОЛЕКТИВИСТИЧКЕ ПРЕДРАСУДЕ НЕ НАСТАЈУ ИЗНЕБУХА.../ КОМЕНТАРИ ЧИТАЛАЦА
 |
| Документациони центар Сазвежђа З, детаљ |
Веслач пре 2 дана
Све лепо и красно...само што Ковић истрајава на фалсификованој Новаковићевској, српској историји. Због тога и не може да види одакле долази та мржња према Србима која је различита од мржње према православљу и Словенима. Та антисрпска историја није природна непогода већ логичан резултат много дужег периода од оног који је у Ковићевом видокругу. 'Одрицати се св.Саве због Вука Караџића'? Штета што својом миопијом девалвира и свој ваннаставни ангажман. Није далеко дан када ће морати да све објасни.
|
|Vladimir пре 2 данаČitav život sam na zapadu i trebale su mi decenije da uvidim i sagledam ovo što profesor Ković proučava i na šta ukazuje. "Zapad" je stravična iluzija naše slobodarske i čojstvene prirode. Satiru nas i doteraće nas do istrebljenja, a dobar deo nas neće moći da poveruje da zlo postoji.
Vladislav Marjanovic пре 3 дана
Istoricar bi morao da zna da nikakve kolektivisticke predrasude ne nastaju iznebuha. One nisu urodjene, vec se sistematski, metodicno i planski kultivisu od strane politickih, finansijskih, verskih i drugih elita. Ako istoricar nije u stanju da to uoci i da ih sagleda u funkciji ekonomskih ili geopolitickih interesa, onda napusta podrucje struke i preobrazava se u propagatora istorijske i politicke mitologije. Sa Kovicem se to dogodilo. Steta za njega, za njegove studente i za istorijsku nauku.
извор:
НЕ САМО О ПОСЛУ: ДР МИЛОШ КОВИЋ |Поглед из гета |Професор
београдског Филозофског факултета са својим студентима редовно одлази на
Косово и Метохију и у српске енклаве уверен да се на таквим местима
људског битисања у 21. веку најбоље може испећи занат историчара
Аутор: Драгољуб Стевановић среда, 08.04.2020. у 21:00
петак, 10. април 2020.
среда, 8. април 2020.
недеља, 5. април 2020.
субота, 4. април 2020.
субота, 15. фебруар 2020.
Muzika za Meditaciju Šamanska, Opuštanje Muzika meditaciju, Instrumental...
Muzika za Meditaciju Šamanska, Opuštanje Muzika meditaciju, Instrumentalna Muzika, ☯3222 - "Naša muzika za opuštanje je idealna za Dipak Čopra meditacije, Budističke meditacije, Zen meditaciju, Meditaciju pročišćenja uma i Eckhart Tolle meditaciju. Ova muzika je nastala pod uticajem Japanske muzike za meditaciju, Indijske muzike za meditaciju, Tibetanske muzike i Šamanska muzike. Neke od prednosti ove muzike su pročišćavanje čakri, otvaranje Trećeg Oka i povećanje transcendentalnih meditacijskih sposobnosti. Rad Byron Katie-a, Sedona Metod, Silva Metod i Tajna naglašavaju činjenicu da isceljenje može nastati korišćenjem uma i bitisanja u „sadašnjosti”. Meditacija Isceljivanja može se praktikovati uz korišćenje ove muzike i tako postići najbolji rezultati.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Ecumenical Newspapers
Уредник "Заветина"