ШИРОК ВИДИК

ШИРОК ВИДИК
Поглед кроз "Капију Звижда". Имање "Заветина"...

Translate

ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

недеља, 23. октобар 2016.

"Одувек сам волео путопис, најотворенију књижевну врсту..."




Шта Вас је подстакло да напишете "Поглед пролазника"?
– Са својим филмовима, или због њих, много сам путовао. Путовање ме одавно не интересује ако не радим док путујем. Другим речима, ако сам на путу без камере, бели папир постаје екран који ваља испунити садржајем. Одувек сам волео путопис, најотворенију књижевну врсту. У њега улази све: лица и предели, стих и јеловник, цртеж, сликарски доживљај и есеј, "сензуална етика", чак, сусрет са смрћу... Путопис је "унутарњи пејзаж" путника, нека врста епистоле. Објављивао сам у свим нашим главним часописима и новинама, јављао сам се и у "Политику" из Америке, Индије, из Аустралије, са Исланда и Малте... Неколико пута био сам сасвим на домаку књиге, али ме је управо снимање филма или ново путовање одвајало од ње "на кратко време". Путописни материјал се нагомилавао и тек на подстицај "Прометеја", за престижну библиотеку "Тајанствена тачка", најзад сам окончао књигу. Али, "оклевање" је омогућило посебну структуру у којој се прожимају готово сва моја путовања: путопис као живот.
 Сврставају Вас у свестране уметнике. Ви, ипак, тврдите да Вас је оно чиме сте се до сада бавили довело до осећања апсурдности у камијевском смислу. Зашто?
– Апсурдни човек је Камијева формулација. И двадесети, цинични век је ту врсту дијагнозе са много маште употпуњавао. Али, заправо, два наслова мојих књига "Лавиринт" и "Огледало" више говоре о мом властитом доживљају света. И трећи, "Промена"...
● Често цитирате Камија. Да ли сте ви његов побуњени човек?
– Па, његов "Мит о Сизифу" је заразан. Између апсурдног и побуњеног човека има довољно места за све нас.
            = преузето. Одломак из интервјуа с Б. Драшковиићем: Политика

понедељак, 17. октобар 2016.

ZUMERIJADA 2016 KLADUROVO



Објављено је 26.07.2016.
ŽUMERIJADA 2016 KLADUROVO.
Tradicija, običaji i kultura Vlaha sa Homolja, Mlave, Zvižda i Stiga.
Osma tradicijonalna manifestacija Vlaškog specijalitteta "žmare"

среда, 12. октобар 2016.

СРПСКА РЕНЕСАНСА

Иконе које су сачувале национални понос & Борис СУБАШИЋ | 11. октобар 2016. 14:33 |
У Музеју Српске православне цркве отворена изложба иконописа из времена прве обнове Пећке патријаршије од 1557. до 1690. године
СКРИВЕНО благо српске духовне и уметничке баштине, више од сто готово непознатих икона, правих ремек-дела, доступно је јавности од 10. октобрана изложби "Српски иконопис на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557-1690." у Музеју Српске православне цркве. Ову изузетну поставку, један од најважнијих културних догађаја ове године, свечано су отворили патријарх српски Иринеј и министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Он је поручио да иконопис са простора обновљене Пећке патријаршије представља један од стожера нашег културног идентитета. - Занимљивост овог веома богатог и плодног периода је известан тематски отклон од византијске школе иконописа, јер се главне хришћанске теме обогаћују догађајима из националне историје - рекао је Вукосављевић. - То говори једну врло значајну ствар, да су стуб нашег националног идентитета и стуб очувања националног поноса представљале с једне стране епске народне песме, а с друге овакав иконопис. Тако је у потпуности остварен дубок социолошки, друштвени и психолошки циљ: требало је поробљеном народу рећи да не представља турско робље већ да је имао славу, државу, идентитет и понос. И да ће, ако сачува свест о томе, до обнове државе и славе сигурно доћи. Историја је показала да су били у праву.
Патријарх српски Иринеј је указао да изложене иконе не изгледају као у време кад су створене, већ носе трагове које је на њима оставило време. Многа дела су оштетили зуб времена али и болесна мржња и вандализам.
- Неке од њих су и уништаване, али се лепота и светост тих икона и те како виде. Изложба треба да нас подсети и на наше време. Оне су прављене на нашем светом Косову и Метохији, на простору који је данас веома угрожен и који се отима од српске историје и српског народа. Нека нас изложба подсети да подигнемо свој глас, овде и ван наших граница, да учинимо све да сачувамо оно што је наше. Никога не угрожавамо, него чувамо оно што смо увек имали и што за свагда треба да остане у нашем народу, историји и култури - казао је патријарх Иринеј.
Опело Стефана Дечанског из Пећке патријаршије

недеља, 9. октобар 2016.

Филмскa фрескa Београда

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ филмски запис о Београду између два светска рата приказан је јуче на престижном италијанском фестивалу немог филма, јединственој светској манифестацији која се одржава у Порденонеу.Реч је о документарном филму "Београд, престоница Краљевине Југославије" редитеља и сценаристе Војина М. Ђорђевића из 1932, сниматељи су били "Новак и Смех", а продуцент предузеће "Југословенски просветни филм". Свечана премијера првог филма о нашем главном граду одржана је у биоскопу "Уранија" средином марта 1932, који је био попуњен публиком до последњег места.
Аутор филма Војин М. Ђорђевић (1897-1985) био је познати новинар, фотограф, историчар филма, а у том тренутку и генерални секретар Државне филмске централе у Београду. У време новинарске премијере, средином јануара 1932, овај документарац имао је алтерантивни наслов "Београд на размеђу Истока и Запада", био је дугачак 2.050 метара, а онда је за мартовску премијеру скраћен на око 1.500 метара. Извештач листа "Београдске општинске новине" написао је тада да филм "приказује престоницу каква је била и каква је данас, да је он један део њене историје, као што је веран документ њеног данашњег интензивног живота".
И мада су реакције биле углавном позитивне, тадашњи критичари су сматрали да је филм предугачак, да му "фали основна линија" да би био разумљив и странцима, због чега је скраћен за више од 500 метара. Критичар тада политички утицајног дневника "Време" записао је да се "после ситних фрагментарних филмова без особитог значаја по општи приказ вароши, најзад појавио филм о Београду који у целости приказује живот, стварање, видике, историју и лепоте наше престонице".
Филмску фреску Београда, који је из турске калдрме и влажних кућа од блата "ускочио" на модерни асфалт, издигавши се из пепела после страховитог уништења и пљачкања у Првом светском рату, премијерно ћемо видети почетком идуће године.

ПОДВИГ АРХИВА КИНОТЕКЕ
НА припреми дигиталне копије првог документарца о Београду стручњаци Архива Југословенске кинотеке радили су неколико претходних месеци, а нова копија је направљена са шест ролни радне копије, у којој су кадрови били потпуно измешани и нису постојали међунаписи. Како је објаснио Александар Ердељановић, управник Архива Кинотеке, они су искоришћени из сачуваног оригиналног Ђорђевићевог сценарија, и сви се налазе у новој копији, иако неки кадрови филма у вези са њима данас не постоје.


Дух несталог Београда

уторак, 4. октобар 2016.

Књижевна награда БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА за 2016. додељена је српском манастиру Хиландар

..

ствараоцима који, надахнути хришћанством, изражавају биће својих православних народа, њихових темеља и светиња.
Награда је установљена у славу иконе Пресвете Богородице Тројеручице, за добробит православних народа и православног песништва, а у спомен на Иванку Милошевић, ученицу V разреда чикашке Латинске школе, коју су у десетој години живота усмртили агенти југословенске УДБ-е са својим јатацима 1977. године у Чикагу.
Српска икона Богородица Тројеручица, игуманија српске царске лавре манастира Хиландара, закрилила је својом трећом руком, и на овај начин, васколико православље и постала заштитница свих православних песника.
Добитник Награде се традиционално проглашава о Видов-дану у Чикагу, седишту Фондације Иванка Милошевић.
Претходни лауреати су Матија Бећковић (2001), Стеван Раичковић (2002), Атанасије Јевтић (2003), Андреј Вознесенски -Русија (2004), Амфилохије Радовић (2005), Бела Ахмадуљина -Русија (2006), Ана Бландијана - Румунија (2007), Слободан Ракитић (2008), Љубомир Симовић (2009), Милосав Тешић (2010), Иван Чарота - Белорусија (2011), Ганчо Савов - Бугарска (2012), Милован Витезовић (2013), Јуриј Лошчиц - Русија (2014) и јеромонах Роман (Матјушин) - Еусија (2015).
У Српској народној библиотеци о Видовдану 2016. године у Чикагу*
__________
 *  = извор: 
 ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ 2016. . стр. 221 - 222. -   Уредник Душан  Стојковић

Ecumenical Newspapers

Ecumenical Newspapers
Уредник "Заветина"