Писма пристигла у "Заветине"
...
...
...
|
сакриј детаље мај 8. (пре 1 дана)
|
Dragi Miroslave,
tek danas sam pročitao vest koju si mi poslao. Zahvaljujem Ti se veoma na dodeljenoj nagradi.
Moram Ti reći da je mogu prihvatiti samo zbog toga što je nenovčana
kao i zbog njenog opšteg koncepta. To je jedna od retkih, ako uopšte
takvih ima, časnih nagrada.
I još nešto. Ja sam više puta izjavio da do svoje 50-te i kusur godine
nisam bio promovisan ni za kakvu književnu nagradu,te da stoga želim da ostanem, ceo život dugo, nenagradjen pisac. TO JE MOJA ŽELJA. BILA I OSTALA Samo stoga što ne želim da Ti sada pravim naknadne probleme, ja mogu nagradu da prihvatim. Da si mi samo nagovestio da nešto takvo spremaš, ja bih te zamolio da navedenu moju želju prihvatiš takvom.
Ti si prošao sa našom književnom javnošću i sito i rešeto i znaš
koliko si puta privatno bio razočaran u naš javni književni život.
Potom si sazdao Časnu Kuću ZAVETINÂ i upisao na svoj moralni račun jednu veliku pobedu. Ona će kao takva ostati svedočanstvo o jadima naše književnosti, o njenim padovima. Tim više o njenim pobedama.Sada, možda, nevidljivim. Mnogo se pokopavalo u našoj književnosti, oduvek, ali naročito poslednjih četvrt veka. U poslednja pola veka, takodje. Velike su nepravde činjene prema srpskim književnicima.
Protiv toga su se ljudi borili pasivno. Sili se, medjutim, mora
odupreti aktivno. Valja razarati korozivne institucije. Stvarati
druge, nove. Srećom da postoji internet. Tu se mogu neke nepravde
ispraviti. Ali, mnoge ne. U dnu svakog pisca leži čovek. A šta je
čovek - to kazuje Bergen Belzen i Aušvic. Nikakve crkve i bogomolje!
Jer, pred metafizikom i onostranim, svi smo manji od makovog zrna. Ali unutar institucija radimo kao zlikovci. Nedeljom se srpska književna
govna mole bogu, a šest dana stvaraju pakao. To je život pred kojim
padamo. A izvan života nema ničega. Biologija i fizika. U svakom
slučaju, život ne može bez groznih padova. Časovi ispravki dolaze uvek prekasno.
Pozdravljam Te puno, želeći Ti svakjo dobro,
Boško Tomašević
--
Dr. Boško Tomašević
tek danas sam pročitao vest koju si mi poslao. Zahvaljujem Ti se veoma na dodeljenoj nagradi.
Moram Ti reći da je mogu prihvatiti samo zbog toga što je nenovčana
kao i zbog njenog opšteg koncepta. To je jedna od retkih, ako uopšte
takvih ima, časnih nagrada.
I još nešto. Ja sam više puta izjavio da do svoje 50-te i kusur godine
nisam bio promovisan ni za kakvu književnu nagradu,te da stoga želim da ostanem, ceo život dugo, nenagradjen pisac. TO JE MOJA ŽELJA. BILA I OSTALA Samo stoga što ne želim da Ti sada pravim naknadne probleme, ja mogu nagradu da prihvatim. Da si mi samo nagovestio da nešto takvo spremaš, ja bih te zamolio da navedenu moju želju prihvatiš takvom.
Ti si prošao sa našom književnom javnošću i sito i rešeto i znaš
koliko si puta privatno bio razočaran u naš javni književni život.
Potom si sazdao Časnu Kuću ZAVETINÂ i upisao na svoj moralni račun jednu veliku pobedu. Ona će kao takva ostati svedočanstvo o jadima naše književnosti, o njenim padovima. Tim više o njenim pobedama.Sada, možda, nevidljivim. Mnogo se pokopavalo u našoj književnosti, oduvek, ali naročito poslednjih četvrt veka. U poslednja pola veka, takodje. Velike su nepravde činjene prema srpskim književnicima.
Protiv toga su se ljudi borili pasivno. Sili se, medjutim, mora
odupreti aktivno. Valja razarati korozivne institucije. Stvarati
druge, nove. Srećom da postoji internet. Tu se mogu neke nepravde
ispraviti. Ali, mnoge ne. U dnu svakog pisca leži čovek. A šta je
čovek - to kazuje Bergen Belzen i Aušvic. Nikakve crkve i bogomolje!
Jer, pred metafizikom i onostranim, svi smo manji od makovog zrna. Ali unutar institucija radimo kao zlikovci. Nedeljom se srpska književna
govna mole bogu, a šest dana stvaraju pakao. To je život pred kojim
padamo. A izvan života nema ničega. Biologija i fizika. U svakom
slučaju, život ne može bez groznih padova. Časovi ispravki dolaze uvek prekasno.
Pozdravljam Te puno, želeći Ti svakjo dobro,
Boško Tomašević
--
Dr. Boško Tomašević
ЛеЗ 0005386
Нема коментара:
Постави коментар