ћилибар

Ћилибар (јантар, амбер) заправо и није камен! Настао је као чудесна мешавина различитих биљних смола са дрвећа које је расло и пре педесет милиона година, пре свега у Скандинавији и околини Балтичког мора. Садржи водоник, кисеоник, угљеник у облику јантарне киселине, етерична уља... У ћилибару понекад остану сачувани мехурићи воде, остаци лишћа, цвећа, делови фосила инсеката, чак и пауковa мрежa. Догоди се да у ћилибару буде и гуштер, али ретко када јер веће животиње успеју да се извуку из лепљиве масе. Ситнији инсекти заувек остају окамењени у смоли, а подаци говоре да најстарији мрав пронађен у ћилибару датира од пре сто милиона година. (...) У камено доба користили су га као средство плаћања, у антици је често повезиван с разним веровањима па су га носили као амајлију и накит. Био је додатак за разне мирисне масти. Као лек се користио против упала и реуме. На Оријенту се носио као талисман против злих духова. Веровања Једнo од веровања каже да је настао као скамењена суза коју је Ева пролила када је одвојена од Адама; друго каже да је у ћилибару окамењен сунчев зрак, док Келти верују да ћилибар представља божје сузе. више >>>>>

Translate

ШИРОК ВИДИК

ШИРОК ВИДИК
Поглед кроз "Капију Звижда". Пројекат "Заветина". Виртуелни музеј...

ДИЦА СЗ

ДИЦА СЗ
Документационо информациони Центар Сазвежђа Заветина

четвртак, 22. јун 2017.

Уручење награде "Сретен Марић" проф. др Сави Дамјанову





Објављено је 12.05.2013.
Награда која носи име једног од врхунских српских есејиста Сретена Марића (1903-1992), додељена је Сави Дамјанову за петокњижје под заједничким насловом "Српска књижевност искоса 1-5", а чине га следеће књиге: „Велики код: Ђорђе Марковић Кодер", „Вртови нестварног. Огледи о српској фантастици", „Српски еротикон", „Нова читања традиције 1-3" и „Шта то беше српска постмодерна?", у издању „Службеног гласника" из Београда. Такву одлуку једогласно је донео жири у саставу: Катарина де Леобарди-Тиво, Радован Поповић и Гојко Тешић, а ово признање се додељује бијенално.

Дело Саве Дамјанова, уз дубоко уважавање свих осталих која су у нашем разматрању својим несумњивим и особеним вредностима конкурисала за награду, издвојили смо вођени осећањем да је у реч о изразито модерном и по много чему особеном, другачијем, провокативном есејистичком рукопису, оплемењеном динамичном читалачком, критичком и интерпретативном свешћу о модерности српске књижевне баштине, наводи се у образложењу. Ауторова страст према новом, дамјановљенски речено, искошеном читању традиције, учинила је његове есеје изузетним у контексту савременог тумачења онога што јесте модерна традиција новије српске књижевности од 18. до 21. века.

Могло би се рећи да је Сава Дамјанов у много чему оплеменио и обогатио књижевнотеоријску и књижевноисторијску мисао савремене науке о српској књижевности, опредељујући се и за модерну методологију, дакле модерну теоријску праксу читања старих, ретких а заборављених текстова али не заборављајући да је есејистичка пракса марићевског типа она традиција која у његовом рукопису на најлепши начин наставља мисао Сретена Марића о књижевној уметности и филозофији.

Награда "Сретен Марић" Сави Дамјанову ће бити уручена 10. маја ове године у Матици српској, чија је Библиотека један од два оснивача ове угледне награде, засад једине код нас намењене есеју. Други суоснивач је Скупштина општине Косјерић, где је рођен Сретен Марић. Р. Л.
Текст преузет са интернет портала дневног листа "Дневник": http://www.dnevnik.rs 

Нема коментара: