Нулта тачка (07): POMRAČENJE

IV RAJH

ЧЕТВРТИ РАЈХ (Аждаја бачена на земљу)

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан.

Četvrti rajh (nem. Viertes Reich) je pojam koji opisuje poredak ili „carstvo“ (nem. reich) koje dolazi posle Trećeg rajha (nem. Drittes Reich).

Upotreba u vreme nacizma

Za vreme nacionalsocijalizma se ovaj pojam pojavljivao u političkim vicevima. Njime je ismejavana nacionalsocijalistička predstava večnog vladanja (samoobeležena kao „hiljadugodišnje carstvo“). Ovo je kasnije, po nalogu nacističke propagande, dovelo do zabrane korištenja pojma treći rajh (nem. drittes reich).

Upotreba danas

U današnjoj političkoj diskusiji se pojmom četvrti rajh (nem. viertes reich) koristi moguća renesansa Nacionalsocijalizma – zavisno od političke pozicije kao utopija ili distopija.

Kritičari antiterorističkog pokreta upotrebljavajui ovaj pojam kao sinonim policijske države u kojoj je narod kontrolisan propagandom masovnih medija. Tako na primer, nemačka pank grupa Slim, situaciju u Nemačkoj početkom 80-ih godina 20. veka, označava rečima „Nije tako daleko do četvrtog rajha“ (nem. Es ist nicht mehr weit bis zum Vierten Reich).

Ostalo

Nemački pesnik Peter Paul Althaus (Peter Paul Althaus) je objavio zbirku pesama pod nazivom Četvrti rajh (nepovezano sa političkim značenjem tog pojma).
Američki kontroverzni novinar i autor Aleks Džons (Alexander Emerick Jones) u svojoj provokantnoj reportaži Martial Law tvrdi, da je uspostavljanje četrvtog rajha putem suptilne i precizne suspenzije i promene zakona, globalno već odavno počelo.

Vidi još

Nemačko carstvo
Nacistička Nemačka
Globalizacija <<< opsirnije:Vikipedija

ћилибар

Ћилибар (јантар, амбер) заправо и није камен! Настао је као чудесна мешавина различитих биљних смола са дрвећа које је расло и пре педесет милиона година, пре свега у Скандинавији и околини Балтичког мора. Садржи водоник, кисеоник, угљеник у облику јантарне киселине, етерична уља... У ћилибару понекад остану сачувани мехурићи воде, остаци лишћа, цвећа, делови фосила инсеката, чак и пауковa мрежa. Догоди се да у ћилибару буде и гуштер, али ретко када јер веће животиње успеју да се извуку из лепљиве масе. Ситнији инсекти заувек остају окамењени у смоли, а подаци говоре да најстарији мрав пронађен у ћилибару датира од пре сто милиона година. (...) У камено доба користили су га као средство плаћања, у антици је често повезиван с разним веровањима па су га носили као амајлију и накит. Био је додатак за разне мирисне масти. Као лек се користио против упала и реуме. На Оријенту се носио као талисман против злих духова. Веровања Једнo од веровања каже да је настао као скамењена суза коју је Ева пролила када је одвојена од Адама; друго каже да је у ћилибару окамењен сунчев зрак, док Келти верују да ћилибар представља божје сузе. више >>>>>

ЧЕТРИ ЈАХАЧА АПОКАЛИПСЕ И СРБИ

.... - Професоре Хефлер! ... Шта знате о Србима?
- Знам да их не волим - био је децидан. - Да није било Срба светски поредак би био данас много другачији. Они живе у предсобљу Европе ... нити
Европа због њих може у Азију нити Америка опет, због њих, може у Европу ...
Они су чувари врата четворособне куће и пред тим вратима цео свет је стално звецкао оружјем и новцем ... не реагују ни на једно ни на друго.
Још није пронађена тајна лозинка; бојим се да ће и Американци изгубити стрпљење ... Шта год да се Србима нуди они то одбијају ...
- А профил народа? - упитао је Дејв ...
- Апсолутно су непредвидљиви: некада савршено ураде оно што тражите од њих, а онда, како њихова пословица каже, „окрену ћурак наопако"...
Много су крварили зарад Европе и још се нико није расплакао над српском судбином. Свет је некако са одушевљењем прихватио њихову сатанизацију, а нико није помислио да се они једноставно бране. Мислите да су се Срби насекирали што их свет не воли. Верујте, ни најмање. Готово да и нису покушали да свет разувере ... Све то што им се дешава Срби сматрају за својеврстан Антихристов напад на

православље и у тој борби једини савезник им је Бог ... Под таквим притисцима какве они трпе, верујте многи би га се одрекли ... Чини се да су они спремни да отрпе до краја. "

Душанка Трифунов

БАШ тако!

Власт (баш свака) је као моја ујна Лепосава. Чик јој кажи да је дебела, а дебела је. - Игор Г.пре 10 сати

Читајући текст г. Владимира Милутиновића „Шта је то идентитетска политика” (20. јун), имали смо прилику да видимо каква је „мера” онога што аутор сматра добром страном идентитета. Тако смо могли сазнати да су „људи у Србији” били велики Југословени, прозападно оријентисани, у принципу левичари и окренути модерним вредностима. Неколико је контрадикција на овом месту: немогуће је, наиме, бити и левичар и прозападно оријентисан, јер бити прозападно оријентисан је у добром делу 20. века значило бити и либерално, а свакако не лево оријентисан; такође, немогуће је бити нарочито окренут модерним вредностима, а да земљом у којој живите 35 година управља и све битне одлуке доноси доживотни председник.

Ни након тога, док представља, по његовом мишљењу, лоше примере идентитетске политике, г. Милутиновић не бира најсрећније примере. Следећи на тим местима изнесену логику, пажљиви читалац би могао доћи до закључка како искључиво опредељивање за ћирилицу са собом доноси један „пакет” опредељења: да сте против Дарвинове теорије, да сматрате како је Земља равна плоча, да сте религиозни, противник ЕУ и да прижељкујете помоћ и интервенције Русије. Упркос свим покушајима, не успевам да сагледам како је аутор стигао да брањење писма од одумирања, писма којим се овај народ служи осам векова, споји с наведеним ставовима, иако би ми на ум могао пасти, узимајући и претходни пасус у обзир, известан идеолошки предумишљај.... -Аутор: Ђорђе Геновићчетвртак, 22.06.2017. у 09:00 ЛеЗ 0011766

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ

ШИРОК ВИДИК

Странице

Награде

Translate

ПоРтАл

среда, 16. децембар 2020.

POMRAČENJE - Da li je gotovo?

Нема коментара:

Ecumenical Newspapers

Душанка Трифунов

Више о оснивачу као писцу

Уредник | ПоРтАл

Образац за контакт са уредником

СУРБИТА Диз

Александар Лукић, помоћник уредника "Заветина"

ЗАВЕТИНЕonline